BPŠ SUPERLIGA SRBIJE – POLUFINALE PLEJ – OFA ZA MUŠKARCE

Za titulu Vojvodina i – Spartak

Iz novinarskog ugla - Siniša Stojmenovìć

Za titulu šampiona Srbije u sezoni 2021./2022. boriće se, prema očekivanju odbojkaši Vojvodine i ne baš prema očekivanju igrači Spartaka. Subotičani su tako pokazali da su definitivno najprijatnije iznenađenje sezone i kako god da je okončaju, ispisali su jednu izuzetnu stranicu u klupskoj istoriji. Kada je klupska „knjiga“ u pitanju, sa druge strane će „lale“ gledati kako da po 19. put osvoje prestižni pehar.

OK Spartak

Subotičani su definitivno najprijatnije iznenađenje šampionata

Očekivanja pred duel novosadskih crveno i beogradskih crno – belih, išla su u dva smera. Prvi da će Partizan da pokuša da, na krilima osvojenog Kupa, iznenadi već u dvorani SPENS, a drugi da je Vojvodina ipak izuzetno iskusan tim koji se ove sezone uprkos brojnim „turbulencijama“, ni jednog trenutka nije ozbiljnije zabrinuo. Kada se posle ovog polufinalnog, ispostavilo se, dvomeča, „podvukla crta“ bilo je jasno ko je sa predviđanjima bio u pravu. Beograđani su u samo dva, od šest odigranih setova, pripretili aktuelnom prvaku. Na drugoj strani, Slobodan Boškan je sjajno uočio sve mane Partizana, napravio odličnu taktiku, mnogo toga je podredio dobrom prijemu servisa iz koga je proizilazio izuzetno precizan napad. Podatak da je procentualno bio, u oba meča, blizu 70 odsto, govori o tome zbog čega crno – beli nisu imali nikakve šanse. Uz to „lale“ su pravile izuzetno malo grešaka, podelili su posao na najbolji način, znajući u svakom momentu koje su im smernice. Pošto je vrlo dobro pripremio ekipu za Kup, koji su nedavno i osvojili, Bojan Janić nije imao pravi šarobni štapić i za ovu fazu takmičenja, pa je morao, sa svojim momcima, da čestita boljem.

Za razliku od pomenutog dvoboja, onaj drugi, gde su koplja ukrstili Crvena zvezda, ekipa koja je od početka do kraja ligaškog dela bila na čelu tabele, i Spartak, tim za koji se znalo da uprkos nekim padovima, ima igru u uzlaznoj putanji, bio je daleko zanimljiviji. Ne jer su odigrana tri meča, već zato što je neizvesnost bila ogromna, što su čas jedni, čas drugi bili viđeni u finalu. Na kraju su se tamo našli Subotičani, jer su odigrali najbolje i najsmirenije u momentima kada je to bilo najbitnije i rastužili dojučerašnjeg šefa stručnog štaba Igora Žakića. Poznato je da crveno – beli sa Marakane igraju u najvećem broju napada „sa kraja“, a takva igra je nešto lakša za „čitanje“. Znao je to i Ivica Jevtić, pa je sa svojim saradnicima, a i igračima „skovao plan“ kako stići do finala. Nisu se obeshrabrili posle poraza u maratonu prvog meča, gde su propustili svoje prilike, već su se usredsredili na naredna dva susreta. U Subotici su crveno – beli „zalutali“ u Dudovoj šumi, da bi na Banjici Spartak odigrao meč sezone. Nekoliko brojki govore u prilog gore pomenutom. U prvom meču je trio Zvezde Meljanac – Ristić – Skakić od 116 lopti dobio čak 90, u drugom od 98, ista trojica su napala 70 puta, a u trećem (umesto Skakića je igrao Tadić) od 116 podignutih lopti na pomenute je iščo čak 95. U Subotici su „srednjaci“ Beograđana dobili po dve lopte u napadu, a ceo tim je na pomenutom meču imao jedan jedini blok, tačnije Milić, a Spartak je napadao čak 65 odsto. Očigledno da taktika Zvezde iz šampionata nije dala željeni rezultat, pa su tako pre vremena za njih, okončali szonu.

Vojvodina – Partizan 3:0 (detaljnije) i 3:0 (detaljnije)
Crvena zvezda – Spartak 3:2 (detaljnije), 1:3 (detaljnije) i 1:3 (detaljnije)