BPŠ SUPERLIGA SRBIJE – POLUFINALE PLEJ – OFA ZA MUŠKARCE

Za titulu Vojvodina i Partizan

Iz novinarskog ugla - Siniša Stojmenovìć

Aktuelni prvak ipak brani titulu, pošto se provukao kroz iglene uši do finala. U borbi za novi pehar, za rivala će imati ekipu koja mu je ove sezone već „otela“ dva, Super Kup i Kup Srbije – Partizan. Biće to, po mnogima nekoliko izuzetno zanimljivih utakmica, dva, sasvim sigurno, trenutno daleko najbolja kluba u Srbiji.

Dok Su Vojvodina i Spartak vodili žestoku borbu, odbojkaši Partizana su do finala stigli bez izgubljenog seta. Najpre su u Kragujevcu pokazali svu svoju snagu, uigranost i jedinstvenu atmosferu koja im je donela pomenuta dva trofeja. Samo je prvi set prvog meča bio neizvestan, a kasnijih pet crno – beli su dobili bez neke veće dileme. Naravno, polufinale je polufinale i ni jedan tim ne može da se opusti, mora da igra maksimalno ili vrlo blizu tog nivoa, kako bi kontrolisao tok meča. Upravo su to imali momci koje trenira Bojan Janić. Prvi meč (detaljnije) su crno – beli rešili u svoju korist zahvaljujući izuzetno malom broju grešaka, svega pet, tri u napadu i dve na prijemu. Uz to, napadali su 55 odsto uspešno, nisu pravili previše grešaka na servisu, a prijem servisa je generalno bio dobar. U drugom (detaljnije) su trijumfovali ubedljivo sa samo četiri bloka za tri seta. Greške su povećali za malo, ali je to bilo vrlo podnošljivo. Na drugoj strani, tim Alekse Brđovića nije imao drugo rešenje nego da sve usmeri na napad, kako bi probao da stigne do majstorice. Neki statistički elementi su bili na njihovoj strani (blok i prijem servisa), ali sve to nije bilo dovoljno ni da se ugrozi protivnik.

Ako je u prvom polufinalu bilo sve jasno i čisto, ako se pobednik nazirao već posle prvog seta, onda je drugi polufinalni duel, prošlogodišnjih finalista, bio takva nedoumica, da su šanse bile čas na strani jednih, čas drugih, u mečevima punim preokreta. Bila je to borba do poslednjeg atoma snage Novosađana i Subotičana, dva tima koji su se jako dobro znala od ranije, a sada su se još bolje „upoznali“. Statistički podaci posle prvog susreta bili su jako zanimljivi. Isti broj blokova, isto grešaka u napadu, uz soro identičan procenat uspešnosti. Vojvodina je imala 12 asova i 24 servis greške, Spartak sedam asova, 13 pokonjenih poena sa servis linije. I onda neverovatan podatak da je meč dobio tim koji je imao mnogo lošiji prijem servisa i kome je palo skoro pa duplo više asova (detaljnije). A to su bili Subotičani, koji su postali sjajan kolektiv, a to se nekako poklapa sa dolaskom Ivice Jevtića. Već posle prvog meča imali su meč loptu, da šampiona iz Novog Sada izbace iz trke u polufinalu, što se ne pamti već godinama.

Slobodan Boškan je svojim igračima davao prave savete

Na velikim mukama je bio Slobodan Boškan, a i njegov tim. Ali na muci se poznaju junaci, pa su se „lale“ sa severa Bačke vratile sa pesmom (detaljnije). Otupeli su oštricu napada „golubova“, a sami su napadali vrlo tačno i precizno. I opet su dobro servirali, poprilično dobro branili, što je sve uzrokovalo pesmu po povratku u „srpsku Atinu“. Pesma nije bila glasna, jer je imalo još da se igra, ali je bila ona koja podstiče. I sve se svelo, sva drama vojvođanskih superligaša, na taj – brek majstorice. Domaćin je imao, u ovim slučajevima, ogromnu prednost posle prva dva osvojena seta. Ali šta reći za prednost koju je imao Spartak skoro tokom celog taj – breka, a pošto su izjednačili prethodno u setovima i stekli, po mnogim mišljenjima, psihološki plus. Bilo je onih koji su videli Subotičane uzdignutih ruku, ali šampion nije bez razloga to što jeste. Spasavali su „živu glavu“, spasli je i zadali konačan udarac sjajnom Spartaku, koji je uprkos 22 bloka i napadu od čak 54 odsto ispao iz borbe za titulu (detaljnije).