Banka Poštanska štedionica Super liga - plej of, polufinale
A sad – kruna sezone

Siniša Stojmenović

Polufinalne borbe dale su ono što se mahom i očekivalo. Daleko zanimljiviju odbojku nego što je to bilo do sada, kvalitet koji je bio konstantan i može se reći neizvesnost. Finalisti su zasluženo tamo gde su, Vojvodina i Crvena zvezda u muškoj, odnosno Jedinstvo i Železničar u ženskoj konkurenciji. Novosađani su u situaciji da brane tron, dok kod devojaka posle duže vremena nema Vizure, što znači da se čeka novi šampion.

 

ODBOJKAŠICE

Zajedničko za žensko polufinale jeste da su oba igrana u četiri susreta. Jedini tim koji je uspeo da kao lošije plasirani nađe sebi mesto u završnoj borbi za titulu je Železničar, tim koji igra ujedno i prvo finale plej – ofa. Posle osvojenog Kupa, pa male krize i nekih malo lošijih igara, tim koji je od početka godine preuzela Mirjana Musulin, ogromnim iskustvom je nadigrao mladost koju ima Crvena zvezda, a koja je bila bolje plasirana posle ligaškog dela. Prvi meč je imao malo čudniji tok, jer su na Banjici gošće imale dobijenu utakmicu, vodile sa 2:1 u setovima i imale 24:21 u četvrtom periodu. I tada je ekipa Aleksandra Vladisavljeva zaigrala najbolje, najsigurnije, najpreciznije i "okrenula" taj set, a kasnije u taj – breku nije bilo šanse da izgube. Sa takvom prednošću su Beograđanke otišle na drugi meč, u kome su bile "tako blizu, a tako daleko". Imale su periode dobre igre, ali kada je trebalo da se "prelomi", iskustvo je bilo na strani Železničara. Devojke koje su do sada igrale mnogo više važnih utakmica nego neiskusne protivnice, znale su da u "kritičnim" situacijama pokažu ono najbolje, za razliku on neiskusnih devojaka sa Marakane koje iskustvo tek stiču. U drugom trećem i četvrtom meču, crveno – bele su osvojile samo dva seta, a u mnogo više su bile "tu negde". To je upravo ono što je imao protivnik, znanje kako se igraju bitni poeni, uz naravno "dužu klupu" koja je takođe bila na strani osvajača Kupa koji sada juri "duplu krunu".
Kada je Vizura već u prvoj utakmici uspela da napravi "brejk" u Staroj Pazovi, posle pet setova, mnogi su mislili da će se šampion iskupiti za loše periode igre do tada i da će sve možda nadoknaditi u plej – ofu. Možda... Ispostavilo se da im je to bila poslednja pobeda u sezoni u kojoj neće osvojiti ni jedan trofej. Imale su "ajkulice" veliku priliku u drugom meču, jer da su uspele da materijalizuju vođstvo od 2:0 u setovima, ko zna kako bi sve izgledalo. Ali najbolji tim šampionata je dokazao zašto je sve vreme bio na prvoj poziciji. Znao je Jovo Caković kako da smiri svoje igračice, kakve savete da im uputi, šta da promeni u igri Jedinstva, a opet kako da sprovede u delo "plan B". I malo po malo, poen po poen, set po set i kada su tada vratile "brejk", a poučene iskustvom prve izgubljene utakmice, odbojkašice Jedinstva kao da niko više nije mogao da zaustavi. Igrač koji je nosio tim do još jednog finala bila je Emilija Antanasijević, koja je u pravom smislu bila "produžena ruka" trenera, koja je u svakom momentu znala kako da odreaguje i koga da uposli u napadu svog tima. To, a i još mnoge stvari Vizura nije imala u trećem meču, a kada je počeo četvrti, ispostaviće se i njihov poslednji ove sezone, nekako se sa tribina videlo da se više uzdaju da protivnika neće krenuti, nego da one mogu do preokreta. Rival im nije dao šansu za tako nešto, već je silovito počeo, tako i nastavio, malo predahnuo, pa furiozno ušao u novo finale. I ukupna statistika je na strani Pazovčanki, a najveći adut im je bio sjajan servis, blokerski su tu prednost samo "pojačavale", ali stiče se utisak da imaju još rezerve za finalne duele sa Železničarom.

Rezultati polufinala:
Crvena zvezda – Železničar 3:2 (detaljnije), 1:3 (detaljnije), 0:3 (detaljnije), 1:3 (detaljnije).
Jedinstvo – Vizura 2:3 (detaljnije), 3:2 (detaljnije), 3:1 (detaljnije), 3:1 (detaljnije).

 

JOVO CAKOVIĆ
Presudio drugi meč

Zbog dobrih igara u gostima, odbojkašice Jedinstva nisu ni došle u priliku da eventualni odlučujući meč igraju na svom terenu. Šampiona su ostavili bez titule, vratili Vizuri neke stare dugove, a sve u igri kojom stručni štab na čelu sa Jovom Cakovićem može da bude zadovoljan.

Jovo Caković

Jovo Caković

- Mislim da smo odlučujući korak ka finalu napravili na drugom meču. Veliku prednost, rezultatsku, ali i psihičku, koju je imala ekipa Vizure, što zbog pobede u prvom meču što zbog 2:0 u drugom, uspeli smo da anuliramo, a kasnije i pretvorimo u svoj "plus". Posle toga je sve bilo lakše. Igrali smo dobro, a u prvom meču smo kiksnuli u samoj pripremi, a ta utakmica je nekako bila možda i najlepša za publiku. Bilo je dosta stresa, jer je ulog bio veliki, ali mislim da smo zasluženo u finalu.
U finalu protiv Železničara, ekipe koja je od šest utakmica dobila pet ove sezone...
- To govori ko je favorit, u krajnjem slučaju, oni su i pravili tim za trofeje. Ali mislim da i mi, naročito posle ovih utakmica polufinala, imamo snage, energije, a i kvaliteta da im se odupremo. U krajnjem slučaju bili smo prvi tokom cele sezone, pa u mini ligi, i ne vidim zašto bi sada stali, na korak do cilja. Tačno je da smo izgubili pet utakmica, da smo tu jednu pobedili kada se već znalo da je Železničar u finalu Kupa, ali je činjenica da smo svaku sledeću igrali sve bolje. Kažem, tim iz Lajkovca je favorit, verujem da će to biti pravo, ozbiljno i neizvesno finale, u kome ćemo gledati da iskoristimo neke naše prednosti.

 

ODBOJKAŠI

Posle godinu dana pauze, opet je izvesno i pre početka finalnih susreta da će šampion biti crveno – belih klupskih boja, pošto o tituli šampiona opet odlučuju Vojvodina i Crvena zvezda. Branilac titule je imao nešto lakši posao, pa je sve završio u tri utakmice protiv Mladog radnika. Do očekivanog finala, kojim bi "lale" spasle sezonu osvajanjem bar jednog trofeja, stigli su posle igre u kojoj su prvi meč dobili zahvaljujući boljem bloku i preciznijem napadu, drugi jer su manje grešili, a treći na "suvi" kvalitet, pošto su se Požarevljani razigrali želeći što skuplje da prodaju svoju kožu, pa su odlučivale sitnice i produžetak taj – breka. Bitna stvar je i ta da je Siniša Gavrančić, iako je polufinale plej – ofa, i dalje iz meča u meč kombinovao startnu postavu, razigravao dosta igrača, svestan verovatno da se do titule u sistemu igranja svaki treći dan, može stići i zahvaljujući većem broju raspoloživih pojedinaca. Na drugoj strani, njegov kolega Milan Đuričić sa svojim timom, svakako je bio zadovoljan učinjenim u proteklih nekoliko meseci. U prvoj i drugoj utakmici kao da su bili preplašeni imenom i snagom protivnika, da bi u trećem ipak i pored poraza, imali razlog da u dobrom raspoloženju "isprate" sezonu. Ono što ljubitelje odbojke u Novom Sadu raduje, jeste da je posle serije poraza njihovih ljubimaca, usledila i serija pobeda, koju oni priželjkuju da traje do kraja finala.
Drugo polufinale bilo je daleko neizvesnije, izjednačenije, prva dva meča su okončana posle pet setova. Spartak je igrao lepo, kao tokom većeg dela (ne samo ove) sezone, ali je Crvena zvezda dobila oba taj – breka. To znači da je jedna lopta odlučivala i da je lako moglo da se desi da rezultat bude obrnut. Bilo kako bilo, Beograđani sigurno nisu nezasluženo stigli do velike prednosti. Dobro su igrali, imali su uspone i padove, ali kada je bilo potrebno, bili su koncentrisani. Naravno, kvalitet takođe, onaj koji im je doneo već jedan trofej ove sezone. I kada su mnogi mislili da će crveno – beli ekspresno u finale, "isprečili" su se uporni Subotičani koji su im pokvarili očekivano slavlje na Banjici. Bila je to dobra opomena za tim Tomislava Kukanjca, pa su par dana kasnije ipak stigli do finala. I to na najubedljiviji način u celoj polufinalnoj seriji. Čini se i zasluženo, očekivano, ali i mišljenja su da jedino oni mogu da se suprotstave Vojvodini na pravi način.

Rezultati polufinala:
Vojvodina NS SEME – Mladi radnik 3:0 (detaljnije), 3:0 (detaljnije), 3:2 (detaljnije).
Crvena zvezda – Spartak 3:2 (detaljnije), 3:2 (detaljnije), 2:3 (detaljnije), 3:0 (detaljnije).

 

TOMISLAV KUKANJAC
Imamo šanse za "duplu krunu"

Crvena zvezda je jasna u nameri da napadne "duplu krunu". Videlo se to kroz utakmice u mini ligi, ali i u četiri duela plej ofa sa Spartakom gde je tim Tomislava Kukanjca uprkos nekim oscilacijama očekivano stigao u finale.

Tomislav Kukanjac

Tomislav Kukanjac

- Spartak je igrao onako kako zna, na svom prepoznatljivom nivou, kada je protivniku jako teško da pobedi. Mislim da je naše polufinale bilo kvalitetno, lepo za gledanje, ali i da smo igrali dobro. Mislim uprkos svemu, da smo mi bili ti koji smo držali sve u svojim rukama. Drugi meč smo mogli da dobijemo ubedljivije, ali dobro sad. I Spartak je zaslužio možda tu jednu pobedu, jer su dobar tim, nisu mladi, dugo igraju zajedno.
Dueli sa Vojvodinom, bilo da se igraju u ligaškom delu, u Kupu ili za titulu, uvek su zanimljivi i neizvesni. Crveno beli iz Beograda i Novog Sada mogu da igraju tri, ali i čak pet utakmica.
- Ulazimo u finale sa, rekao bih, dobrom psihologijom, rasterećeno. Odigrali smo već dosta utakmica i mislim da u najmanju ruku možemo da budemo opasni. Imamo kvalitet, pobeđivali smo ih ove sezone, a oni imaju pritisak da moraju da "izvuku" sezonu osvajanjem titule. Mi već imamo dobru sezonu iza nas, osvojili smo jedan trofej, igramo finale, nemamo baš ništa da izgubimo. Igrali smo malo duže polufinale od njih, ali što se mene tiče, više volim kada moja ekipa igra neku seriju utakmica "iz ritma", a ne posle pauze.