SLOBODAN BOŠKAN ISPUNIO I OBEĆANJE I PLANOVE UPRAVE KLUBA

Strpljenjem do trona

Iz novinarskog ugla - Siniša Stojmenovìć

Ne samo zbog toga što je takav bio na terenu, već što je svojim radom i strpljenjem ulivao poverenje i igrača i navijača, Slobodan Boškan je ispunio ono što je govorio. Kada su mnogi osporavali ovaj tim Vojvodine, kada se na račun kvaliteta nekih igrača pričalo u najmanju ruku sa sumnjom, on je čvrsto verovao u svakog pojedinca kog ima na raspolaganju, a pre svega u kompaknost da oni budu tim. Da budu pravi ljudi u pravo vreme na pravom mestu. Na kraju je sa osmehom gledao ka tribinama i navijačima, ka ljudima iz Uprave kluba koji u njega imaju bezgranično poverenje, ali i ka velikom peharu i zlatnoj medalji. Bio je to jasan znak da je Vojvodina neprikosnovena na ovim prostorima.

Slobodan Boškan

Slobodan Boškan je znalački vodio Vojvodinu do titule

Ne samo zbog toga što je takav bio na terenu, već što je svojim radom i strpljenjem ulivao poverenje i igrača i navijača, Slobodan Boškan je ispunio ono što je govorio. Kada su mnogi osporavali ovaj tim Vojvodine, kada se na račun kvaliteta nekih igrača pričalo u najmanju ruku sa sumnjom, on je čvrsto verovao u svakog pojedinca kog ima na raspolaganju, a pre svega u kompaknost da oni budu tim. Da budu pravi ljudi u pravo vreme na pravom mestu. Na kraju je sa osmehom gledao ka tribinama i navijačima, ka ljudima iz Uprave kluba koji u njega imaju bezgranično poverenje, ali i ka velikom peharu i zlatnoj medalji. Bio je to jasan znak da je Vojvodina neprikosnovena na ovim prostorima.
-Napravili smo jednostavno pobednički tim. Ništa nije moglo da nas omete da osvojimo još jednu šampionsku titulu. Nije to bio slučaj ni kada smo iapali iz Kupa Srbije, u polufinalu, ni kada nam rezultati i igre u šampionatu nisu bile sjajne. Jednostavno, bili smo strpljivi i to nas je odvelo do trona.

Strpljenje je bilo „protkano“ kvalitetom, koji je bio nesporan, a sasvim sigurno i igranjem u Ligi šampiona. Ali, treba početi od – kraja, od mečeva sa Spartakom.
-Svaka im čast na svemu što su pokazali u ovoj sezni. Igrali su sjajno, Ivica Jevtić je iz svih igrača izvukao maksimum, sve su to podredili kolektivu i to se videlo. Imali su par sjajnih pobeda u ligaškom delu šampionata, a šta tek reći za plej – of. Izbacili su Radnički i Crvenu zvezdu, potpuno zasluženo. Iako smo ih pobedili dva puta u Superligi i dva puta u Kupu Srbije, nismo ni mogli, a ni smeli da se opstimo. Videlo se koliko nam je energije bilo potrebno da bi na kraju prigrlili veliki pehar.

Šta je donelo šampionsku titulu?
-Kvalitetan rad od starta sezone. Pomogla nam je i „duža klupa“, igrali smo sa 12 igrača tokom sezone koja je bila duga i naporna. Neki su odigrali desetak, neki dvadesetak, a neki svih 35. Na kraju, one najvažnije utakmice jesu izneli članovi startne postave, od početka do kraja, ali ne treba zaboraviti učinak Rudića, Bajandića, braće Čubrilo, Zečevića...

Da li je moglo bolje?
-Naravno da jeste, pre svega u Kupu. Ali, imali smo peh da se Parapunov povredio, a mladi Zečević imao vatreno krštenje u tako važnom meču. Na kraju smo ispali na poen količnik. Šta da se radi. Mogli smo bolje i u Lisabonu, u Ligi šampiona, ali imali smo sjajno izdanje protiv Zenita.

Koliko je Liga šampiona bila od koristi za igrače Vojvodine?
-Kao i svake godine, izuzetno. I ne samo za igrače, već za sve nas. I kad pobeđuješ i kad gubiš – na dobitku si. Šest jakih utakmica uvek koriste. Ako se u svaku od njih uđe sa pozitivnim stavom, onda si uvek „u plusu“. A u elitnom takmičenju je obaveza da se u svakom momentu daje maksimum.

Vojvodina je uvek bila institucija odbojke u Srbiji. Stiče se utisak da je u poslednjih par sezona, od kada je na čelo stigao Dragoljub Zbiljić, sve to na još mnogo višem nivou.
-Upravo tako. To je čovek koji iz godine u godinu podiže lestvicu i to na prvom mestu sebi, a onda i svima u klubu. I niko nema ništa protiv što je tako. Već imamo jasne poglede na narednu sezonu u kojoj ćemo biti igrački jači, napravil smo već neke korake, a očekujemo bolje rezultate. Ali opet, ako bude potrebno, mora se biti i malo strpljiv. I to donosi rezultate.