SUPERKUP SRBIJE

Slavlje dama Zvezde i momaka Partizana

Iz novinarskog ugla - Siniša Stojmenovìć

Uvod u sezonu, kao prva od niza prepreka za one koji su u prošloj bili najbolji, svakako je Superkup Srbije, koji je ove godine održan po 12. put za momke, a deseti za devojke.

Crvena zvezda

Crvena zvezda

Dame su imale prednost pa su odigrale svoj meč, a na terenu dvorane na Banjici našle su se ekipe Crvene zvezde i Železničara. Crveno – bele su stekle pravo igranja kao osvajači „duple krune“, dok je tim iz Lajkovca bio finalista Kupa, pa je shodno tim propozicijama pokušao da napravi iznenađenje. Međutim, do toga nije došlo, jer je ratko Pavličević daleko bolje spremio tim nego što je to uradio Branko Kovačević. Tačnije, trener Zvezde imao je na raspolaganju sve igračice, dok je njegov kolega sa druge strane tek nedavno „uklopio“ sastav, a bez mnogo vremena za uigravanje. Prednost je i pre meča bila na strani šampionki Srbije, a one su samo sve to na terenu potvrdile. Kada se u jednom momentu povredila Jelena Oluić, a Železničar ionako „kuburi“ sa primačima servisa, bilo je jasno da gošće namaju šta da traže. Nije to bilo sjajno izdanje ni jednih ni drugih, a opravdanja ima shodno momentu odigravanja meča, ali su odbojkašice Crvene zvezde bile bolje i zaslužile treći trofej u sezoni. Malo bolji blok, precizniji napad, stabilniji prijem, daleko bolji servis i bolja koncentracija... Sve po malo, za veliki pehar.

Da je pravljea anketa kome će pripasti 12. po redu trofej pobednika Superkupa za muškarce, vrlo verovatno da bi prednost imala Vojvodina. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog domaćeg terena, ali i, bar na papiru, kvalitetnijeg i iskusnijeg sastava. Međutim, po ko zna koji put se pokazalo da „papir ne igra nikakvu ulogu“.

Partizan

Paritzan

Posle dobrog prvog seta, mašinerija Vojvodine je počela polako da „škripuće“, da ispoljava neke mane koje su crno – beli umeli da iskoriste. Padovi koncentracije, sa jedne, ali sve bolja igra crno – belih, sa druge strane, bili su im žestoki problem. Isključenje Bojana Janića u drugom setu (do kraja istog), kao da je bio stimulans za Beograđane, koji su igrali svoju igru, ne obazirući se mnogo šta piše na semaforu. I malo po malo, naročito u drugom setu, a kasnije i četvrtom, uspevali su relativno lako „minus“ da pretvore u „plus“. Sjajni Luka Tadić, (pre)iskusni Novica Bjelica, povratnik u crno – bele redove Milija Mrdak, pa prekaljeni Milorad Kapur, činili su sve što je potrebno da bi se njihov tim na kraju radovao. I tako je bilo. Timska igra je dala rezultat, dok je sa druge strane raspoložen za igru bio samo reprezentativac Petar Krsmanović, sa sjajnim učinkom u napadu i čak deset blokova. Ali česta izreka„sam protiv svih“ u ovom meču nije bila tačna.