Polufinale plej – OFA Banka Poštanske štedionice Super lige

23. mart 2018.
U odbranu trofeja kreću odbojkaši Vojvodine i odbojkašice Vizure, a planove žele da im pokvare momci iz Novog Pazara i devojke Crvene zvezde

 

Slatka osveta crveno – belih dama

Finale Kupa je bilo samo naznaka, mada za neke i potvrda, da su kvaliteti Železničara i Crvene zvezde približno jednaki. Sada je ulog bio finale plej – ofa, u kome su devojke iz Lajkovca želele borbu za drugi trofej u svojim vitrinama, dok su Beograđanke željne da dokažu kako je Kup bio trenutni kiks, htele i javnosti da pokažu da su dovoljno zrele da napadnu šampionsku titulu. Znalo se da će to biti neizvesni mečevi, a prva dva u Lajkovcu su to pokazala, dok je u trećem igrao samo jedan tim – crveno – beli.
Ono što je nesumnjivo obeležilo prva dve meča jeste broj ljubitelja odbojke u Lajkovcu. Sa druge strane, izgleda da je Aleksndar Vladisavljev devojkama ukazao na sve propuste iz finala Kupa, da su devojke malo bolje bile spremne i za „pakao sa tribina“. U pravu su bili svi oni koji su govorili da u sistemu igranja sreda – subota (ili u ovoj situaciji još češće), veće šanse ima onaj tim čiji trener može da računa na više igračica. Isposravilo se da Jovana Jovičić sa sjajnim učinkom od čak 60 poena u dva meča, nije mogla sama protiv tima kakav je Crvena zvezda. Jednostavno, Svetlana Ilić nije imala još jednog pojedinca, bar sličnog kalibra, koji bi bar malo rasteretio prvog poentera Železničara. Gošće su sjajno rasporedile broj poena, pa ih je čak šest bilo „dvocifreno“, a „dobru minutažu“ je u tih 10 setova imalo isto toliko igračica. A kada se uzme u obzir da je oba puta pobednika odlučio taj – brek, mnoge stvari postaju jasne. Još jedna stvar je bila i te kako uočljiva, a to je da Crvena zvezda ni jednom nije „gubila glavu“ kada bi protivnik osvojio set na ibedljiv način ili kada bi imao prednost. Možda je i to jedan od tegova koji su presudili da „kantar“ ode na njihovu stranu. Treća utakmica je bila naizgled „otaljavanje posla“, ali samo za one koji je nisu pratili. Jeste bilo ubedljivo, jeste sa „nulom“, ali opet je tim Aleksandra Vladisavljeva morao da zaradi svaki poen, a da pri tome ozbiljnost bude prilična. Zato i jesu ponovo u igri za trofej.
A branilac šampionske krune je polufinalne mečeve igra sve bolje kako je serija tekla. Šansu su prve imale odbojkašice Jedinstva, na startu u Rumi. Odlučivao je taj – brek, poslednji poeni. A tada se videlo iskustvo stečeno igrajući u Ligi šampiona koje ima Vizura. Par ključnih poena, dovoljno za početnu radost, ali i saznanje da se tim iz Stare Pazove neće tek tako predati. Očigledno da je taktika Jova Cakovića malo (više) uzdrmala stručni štab i igračice Vizure, pa su i ozbiljnije shvatile rivala, ali je činjenica da imaju kvalitet. U drugom meču su dale jedan set, a kao gošće u Staroj Pazovi, gde su često jako teško izlazile na kraj, ni jedan. Slabog mesta skoro da nisu imali, a Dejan Desnica je mogao da bude zadovoljan svojim prvim finalom u karijeri. One koje su iznele najveći teret, pre svih Slađana Erić, Sara Lozo, Maja Aleksić, pa čak i Katarina Gajević i Sara Carić, znaju već kao se igraju takve utakmice.

 

Aleksandar Vladisavljev: Rastemo iz dana u dan

Sigurno da je posle finala Kupa Aleksandar Vladisavljev imao par neprespavanjih noći. U njima se verovatno osvrtao malo na pomenuti meč, ali više je pravio taktiku za naredne. Na kraju se sve isplatilo, dug je Železničaru vraćen sa kamatom.

Aleksandar Vladisavljev

Aleksandar Vladisavljev

- Nije lako pobediti nekog tri meča uzastopno, u polufinalu plej – ofa, od toga dva puta pred njihovim navijačima. Vratiću se malo unazad. Mi smo dosta naučili iz meča u finalu Kupa, a mislim i da je devojkama i pao određeni teret sa leđa. Videlo se to već posle tri dana kada smo odigrali meč sa TENT – om, pa još par dana kasnije kada smo ih još jednom ubedljivo pobedili. Tada sam video da su počele da rastu, iz dana u dan. U „užarenoj atmosferi“, gde podrazumevam prepune tribine i konstantnu podršku gledalaca, koja je samo u Lajkovcu i nide više,uspeli smo da pobedimo oba puta. I ne samo to, već je svaki meč odlučen u petom setu, uz dosta nekih situacija gde je, tako mi bar kažu, ekipa ranije znala da padne, a sada to nije bio slučaj. Išli smo utakmicu po utakmicu. „Ciljali“ smo da je prvi meč jako dobra situacija za „brejk“. Uspeli smo u tome, a kada se to desilo, hteli smo sve da poovimo u drugom. I to smo uspeli. Jedan igrač, sjajna Jovana Jovičić, nije mogla protiv dosta naših raspoloženih devojaka. U Kupu je imala „podršku“, bilo ih je više. Vidmno smo „porasli“ u te dve utkmice, stvorili lepu šansu da sve završimo brzo, ali smo znali da treći trijumf neće doći sam po sebi. Zato su devojke bile maksimalno koncentrisane i finale nije izostalo. Popravili smo servis, igramo dosta bolje u odbrani, organizacija napada je malo drugačija što se rspodele lopti, samim tim i poena, tiče. Mislim da smo igru malo modernizovali, ali to tek treba da se vidi. Idemo u dobrom smeru.

 

Rezultati polufinala

Železničar – Crvena zvezda 2:3 (detaljnije), 2:3 (detaljnije), 0:3 (detaljnije).
Vizura – Jedinstvo 2:3 (detaljnije) 1:3 (detaljnije), 0:3 (detaljnije).

 

Finalisti za koplje ispred

Za titulu šampiona boriće se dva kluba koja su u ligaškom delu pokazala najviše, dve ekipe koje su jedine bile na čelu tabele i koje su, do par kola pred kraj, bili daleko iznad ostalih. Ako je suditi po dosadašnjim duelima branioca šampionskog trona, Vojvodine, i aktuelnog osvajača Kupa, Novog Pazara, biće to rovovska borba za svaki poen.
I jedni i drugi su imali određenih problema u polufinalu, iako su Pazarci u finale stigli posle tri, a Novosađani posle četiri utakmice. „Lale“ su se prema očekivanjima mučile protiv Crvene zvezde. Znalo se da beogradski tim igra dobro, da nema šta da izgubi, da može da bude izuzetno neprijatno ako im se „otkači ruka“... Posle dva duela u „srpskoj Atini“, rezultat je bio izjednačen. Najpre je „Voša“ odigrala onako kako je verovatno i priželjkivao Nedžad Osmankač, sa dobrim servisom kvalitetnim blokom, odličnom igrom u polju. A onda, samo par dana kasnije slika na terenu se iz osnova promenila. U prvom meču indisponiranog Gmitrovića, uspeo je da vrati na kolosek Dragan Kobiljski, a on mu je to vratio partijom, možda najboljom u sezoni. Domaćin za njegove smečeve bilo iz prve ili iz druge „linije“, nije imao rešenja. Sve je bilo otvoreno, a opet su i jedni i drugi videli svoje šanse. Iskoristila ih je Vojvodina koja nije dozvolila Zvezdi da nastavi gde je stala tri dana pre. Možda i lakše od očekivanog sebe su doveli na korak do cilja, a protivnika bacilu u muke da, ukoliko žele da ostanu u igri, moraju da dobiju naredni meč. breme je bilo veliko za tim Crvene zvezde, ali su se oni sa tim prilično dobro nosili. Ključni momenat bio je ulazak Miloša Vemića. Tri prva meče nije ni „primirisao“ terenu, a onda je sve to „naplatio“. Majstorski je vodio Vojvodinu pobedničkim putem (iako se domaćin na Banjici nije predavao), stabilizovao je prijem, dobro je servirao, napadao, bio pravi vođa na terenu i na kraju zasluženo dobio najviše čestitki za plasman njegovog tima u finale. Tandem korektora Novosađana (počeo Vičićević, završio Suhinjin), bio je uspešniji od Beograđana (Gmitrovića je vrlo brzo zamenio Dodić), statistika je takođe bila na strani branioca titule. Nije to bilo mnogo bolje, ali par procenata, par asova ili par blokova više, koja greška manje i to je „lale“ odvelo u finale.
Sigurno je da je posle osvajanja Kupa u Novom Pazaru novi cilj i šampionska titula. Teško su „preskočili“ Subotičane, iako u tri meča, ali moglo je i drugačije da se završi. Dobar meč je bio onaj prmijerni, gde su i jedni i drugi imali svoje šanse, u svakom setu, a završnice su pripadale domaćinu koji je slavio, sa zavaravajuće ubedljivih 3:0. Verovatno je polse toga Hamza Zatrić objasnio svojim dojučerašnjim saigračima da neće biti lako ukoliko se maksimalno ne posvete narednim mečevima. Narednih pet setova su rešili u svoju korist, tri u drugom meču pred svojim navijačima, a onda i prva dva u Subotici. A onda malo popustili, a u tom slučaju se zna kako reaguje Spartak. I tim Igora Žakića je dočekao svojih pet minuta, „vratili su sa izlaza“ one koji su tamo krenuli, dobili su podršku i umalo preokrenuli sve u svoju korist. Na kraju su nagrađeni aplauzom, ali ne za pobedu, već za sve ono što su uradili u najboljoj sezoni u istoriji kluba, koja je završena posle tog taj – breka.

 

Nedžad Osmankač: Presudila „duža klupa“

Mnogi su mislili da će polufinale između beogradskih i novosadskih crveno – belih da se igra u pet mečeva. Malo je falilo da pogode, ali je tim Nedžada Osmankača napravio u Beogradu dve pobede koje su ih uz jednu sa domaćeg terena odveli u odbranu titule.

Nedžad Osmankač

Nedžad Osmankač

- Četvrti meč je bio najteži, tu nema dileme. Malo me u početku podsetio na onaj drugi, kada nas je Crvena zvezda nadigrala u Novom Sadu. Tada smo ušli u utakmicu sa parolom „lako ćemo“, a posle trijumfa u trećoj, pretilo je da se tako nešto ponovi. Najavljivao sm da ne smemo da se opuštamo, da je Crvena zvezda opasan protivnik i to se pokazalo kao istinito. Imali smo više raspoloživih igrača, „dužu klupu“ i iskustvo koje je prisutno kada su u postavi Vemić i Suhinjin. Čestitke mojim igračima, odradili su veliki posao, ali i Crvenoj zvezdi, jer ne bi bilo nezasluženo da su i oni pobedili.

 

Rezultati polufinala

Vojvodina – Crvena zvezda 3:0 (detaljnije), 1:3 (detaljnije), 3:1 (detaljnije), 3:2 (detaljnije).
Novi Pazar – Spartak (S) 3:0 (detaljnije), 3:0 (detaljnije), 3:2 (detaljnije).