Polufinale plej–ofa za odbojkaše

Iz novinarskog ugla

Siniša Stojmenović

Crveno–belo finale

Ulazi se polako ali sigurno u sam finiš šampionata. U poslednju etapu, „ciljnu ravninu“, stigle su dve ekipe koje su definitivno najbolje u Srbiji od osamostaljenja, ali i šire. Zasluženo su se plasirale u veliko finale, na radost ljubitelja odbojke i brojnih navijača ovih timova, odigraće najmanje tri, a najviše pet utakmica kako bi neko od njih podigao veliki pehar namenjen prvaku u sezoni 2016/2017.

Sa meča Crvena zvezda - Novi Pazar

Daleko zanimljiviji su bili polufinalni dueli koje su odigrali Crvena zvezda i Novi Pazar, za koje se može reći da su u potpunosti opravdali očekivanja, pružili užitak publici, doneli dramatične setove, lepe poene... Sve to je naslutio još polufinalni okršaj Kupa istih rivala, a u polufinale plej – ofa i jedan i drugi tim ušli su sa svojom računicom. Beograđani da se iskupe za „propust“, da eliminišu ekipu koja ih je „zadužila“ i tako steknu pravo da opet brane trofej najboljeg tima u Srbiji. Sa druge strane, Pazarcima je „na umu“ bilo da dokažu kvalitet, da Kup nije osvojen slučajno, ali i da napadnu trofej koji još nisu imali u svojim rukama. Imali su i prednost domaćeg terena, što im je bio još jedan od aduta. i počelo je onako kako je tim Saše Stefanovića želeo. Posle prve utakmice imali su prednost. Bodovi se ne važe, pišu se samo pobede, a oni su je izvojevali kada se završio taj – brek. Cveno – beli su se u Beograd vratili opet tužni, ali i rešeni da za kratko vreme, do drugog odmeravanja snaga, isprave to malo što im je nedostajalo da bi se oni radovali. I bilo je upravo tako. Dok su u Novom Pazaru mislili da će udvostručiti prednost i u Beograd krenuti opušteno, neočekivano su naleteli na izuzetno raspoloženu Crvenu zvezdu. Taktika koju je sada odredio Dragan Kobiljski, njegovi igrači su sproveli skoro do najsitnijeg detalja, nisu se obazirali na veliku podršku rivalu sa tribina, nego su od početka drugog, do kraja četvrtog seta igrali kao sat. Tačno, precizno, motivisano, požrtvovano, a iznenađenje je bilo u vidu novog startnog dizača, Nikole Petrovića. Ovaj momak je sa svojim rešenjima bio enigna za skaute Pazaraca, pa je Crvena zvezda stigla do toliko željenog „brejka“, čime je stekla velike šanse da eliminiše osvajača Kupa. Ali, trebalo je stišati euforiju i nastaviti tamo gde se stalo. I to se desilo. Meč skoro preslikan. Opet Novi Pazar dobija prvi set, ali opet i Beograđani naredna tri, bez prevelike drame i posle svega su došli na samo korak do konačnog trijumfa. Svoj mir su Saša Stefanović i njegovi momci potrežili u Staroj Pazovi. Tamo su kovali planove kako da polufinalnu seriju opet vrate u dvoranu Pendik. Četvrti meč bio je njihov oproštaj od ove sezone koju će pamtiti po trofeju u Kupu. Napad na pehar namenjen prvaku Srbije, moraće da sačekaju. Ali odigrali su meč dostojan finala, a ceo je na kraju mogao da se „spakuje“ u taj – brek. Rulet se zaustavio na crveno – belom polju koje je značilo da tim sa Marakane ide u borbu za titulu. Stisak ruke i zagrljaji pobednika i poraženih govorio je koliko je bilo naporno, koliko su sitnice presuđivale, ali koliko je Crvena zvezda ipak zasluženo ušla u finale plej – ofa.

A tamo je čeka veliki rival istih klupskih boja, Vojvodina. Novosađani su imali daleko lakši posao sa Jedinstvom. Tačnije „lale“ su jedini ove kalendarske godine uspeli da nađu „recept“ kako da savladaju zahuktale Pazovčane. Dva seta u tri utakmice možda su malo, ali ako je ekipi trenera Željka Vukelića neka uteha, Vojvodina se prilično pomučila u ostalim. Mladost je „udarila“ na iskustvo, želja je bila ogromna, ali sa druge stvare kvalitet na strani mladića Nedžada Osmankača. Sam trener „lala“ je nekoliko puta, pre svakog meča, isticao ozbiljnost protivnika, pozivao na maksimalan oprez i igrači su ga poslušali. Zato će napasti titulu, probati da pehar najboljeg tima u Srbiji opet presele u svoje vitrine. Imaju svoje adute, imaju svoje želje, kvalitet, ali i „saznanje“ da sve to ima i veliki rival.

Ono što je jedino poznato, i pre početka finalne serije plej – ofa, jeste da će se na kraju radovati – crveno – beli.