CRNO – BELI SEZONU KRUNISALI NAJVREDNIJIM TROFEJEM

Partizanova sezona iz snova

Iz novinarskog ugla - Siniša Stojmenovìć

Kako su počele pripreme za novu sezonu, pa njen početak, a potom i kako je ona trajala, iz dana u dan je bilo sve više onih koji su verovali da će Partizan biti onaj koji će se mnogo „pitati“. U jednu ruku su pogodili jer su se pitali, a u drugu opet i nisu, jer se nisu pitali mnogo, nego sve! Ekipa Bojana Janića je bila superiorna i sva tri frofeja je osvojila pošto je savladala jednog istog protivnika, najuspešniji odbojkaški kolektiv u Srbiji – Vojvodinu.

Partizan je ove sezone bio nezaustavljiv

Superkup i Kup Srbije već su „ispričana priča“, a do trećeg pehara, onog najvrednijeg, Partizan je stigao mimo svih očekivanja. U samo tri utakmice, posle dve pobede na terenu Novosađana, što samo govori o dominaciji. Kada se kaže da jedan tim igra oniliko koliko mu drugi dozvoli, najbolji primer je finalsna serija. Sva tri rezultata ista 3:1 za Partizan, što može da govori da je Vojvodina bila „tu negde“.međutim, višestruki, uzastopni, šampion je bio daleko od odbrane krune. Nikad dalje, videlo se to iz meča u meč. Svi koji poznaju Slobodana Boškana znaju da je nekada jedan od najboljih svetskih primača servisa, poslednjih godina trener šampiona, pripremio svaku utakmicu do tančina. Ali, vraćajući se na prethodnu izreku, Partizan im svojom igrom jednostavno nije dozvolio da sprovode svoj plan. Ko zna šta bi bilo da je domaćin u SPENS – u, iskoristio deo prilika koje je imao u prvom susretu (detaljnije). Za nijansu bolja igra do pred sam finiš prvog i drugog seta, jednostavno je nestajala kada je bilo najpotrebnije. Dva seta dobijena na razliku su dala ozbiljan kapital Partizanu. Toliko ozbiljan da su se i oni sami opustili do te mere, da su u trećem periodu prokockali i vrlo visoko vođstvo, i nekoliko set lopti. Mnogi su mislili da je to bilo buđenje šampiona, ali je ispred te dve reči trebalo staviti još jednu – privremeno. Jer su crno – beli znali kako da se vrate u meč koji im je možda, iako prvi u finalnoj seriji, u neku ruku doneo titulu. Samo jedan pogled na statistiku i dve kolone sve su rekli. Deset asova Beograđana, a samo pet domaćina, govori i koliko su čiji primači servisa bili uspešniji. Uz to crno – beli su napadali 55 odsto uspešnosti.

Drugi „set“ finala nije bio neizvestan. Sva četiri seta, koliko je igrano, bila su ubedljivo dobijena, a domaćin je osvojio tri, gost opet samo jedan (detaljnije). Retko ko je ove sezone uspeo da bude bolji od Vojvodine u bloku, a crno – beli su pred svojim navijačima u tome uspeli. Uspeli su i da osujete nameru Slobodana Boškana da sa nekim novim igračima u startnoj postavi donese boljitak u igri svog tima. Par grešaka više, ali u tri segmenta po par (prijem servisa, servis, greške u napadu), par blokova manje i za tada aktuelnog šampiona je bilo sve manje šanse da odbrani tron. Za razliku od njih, Partizan je igrao konstantnije, kada je trebalo, crno – beli su rizikovali i taj vid hrabrosti je nagrađen dupliranim vođstvom u finalnoj seriji.

Prvu od tri set lopte Beograđani su imali par dana kasnije u jednom od najodbojkaškijih gradova na svetu. Novosađani su čekali prvu pobedu svojih ljubimaca, a dočekali su samo još jedan osvojen set. Očigledno da sastav Vojvodine nije bio u stanju da izdrži pritisak, da nisu ni verovali da mogu bilo šta da promene. To je i te kako odgovaralo ekipi Bojana Janića. I opet su osvojili samo jedan set, ovog puta početni, tesan, ali su se izgleda tu i definitivno istrošili, pa se u nastavnu nije postavljalo pitanje ko ih dobija, ko pobeđuje i ko osvaja titulu šampiona Srbije. Neverovatnih 19 crno – belih blokova, kojima su demoralisali svoje protivnike (detaljnije), uz to skoro 60 odsto uspešnosti, koji su totalno zanemarili samo dva odsto u koloni idealan prijem. Dotadašnji šampion je morao da preda tron boljem, a aplauzi sa tribina bili su upućeni i jednima i drugima. Stekao se utisak, Vojvodini za sve do sada, Partizanu za ovo ostvareno u vremenu sadašnjem.