STARA PAZOVA POSLE GODINA BLIZU TRONA, KONAČNO IMA I ŠAMPIONA

Rad se konačno isplatio

Iz novinarskog ugla - Siniša Stojmenovìć

Stara Pazova je jedno od najmanjih mesta u Srbiji koje ima šampiona. Odbojkašice Jedinstva su u finalu nadigrale Ub, vratile im „milo za drago“ kada je u pitanju nedavno odigrano finale Kupa Srbije i više nego zasluženo prigrlile veliki pehar. Mnogo toga je uticalo na najveću radost i najveći uspeh od kada klub egzistira, ali je najbitnija jedna stvar, a to je da je ovo delo rezultat sistematskog rada, velikog truda, obezbeđenih uslova i strpljenja. Jer uprkos prolasku kroz razne situacije u poslednjih nekoliko sezona, svi su verovali da će se u skoroj budućnosti desiti ono što se desilo.

Stara Pazova posle godina blizu trona, konačno ima i šampiona

Pričaće mlade odbojkašice Jedinstva o ovom uspehu, uz osmeh će se sećati da je sve moglo i kraće da traje, ali i da su mogle da ne dođu do finala. Ali, pomenuti aspekti su im dali krila da najpre, kada su ih mnogi videli u bezizlaznoj situaciji na Banjici, da izbace Crvenu zvezdu, a onda već u prvom meču finala načine „brejk“ i to na kakav način.

Ako bi se u po jednoj rečenici mogla opisati svaka utakmica, onda bi to bilo ovako. Jedinstvo je iskoristilo činjenicu da nema šta da izgubi u prvom meču i odigralo možda i najbolje u sezoni. Pred svojim navijačima, tim Jova Cakovića je duplirao prednost pošto su devojke imale dovoljno znanja da periode igre kada im nije išlo, brzo zaborave. Prerano slavlje Pazovčanki dovelo je do toga da umesto mirnog privođenja kraju, meč ode u sasvim drugom smeru, odnosno da Ub iskoristi šansu koju su mu pružile protivnice. Za samo par dana, ekipa, koja je sada već šampion, uspela je da zaboravi neuspeh koji ne bi mnogo iskusniji timovi i na maestralan način stigne do prvog šampionskog pehara. Iz četiri prethodne rečenice, koliko je i mečeva bilo, jasno se vidi da je o svemu odlučivao jedan sastav. Onaj iz Stare Pazove, onaj šampionski, onaj koji je zasluženo svojim navijačima priredio nešto do tada nedoživljeno, a sebi jednu „ludu noć“.

Ekipa Jedinstva, nije tajna, ima izuzetan blok. U dve partije su se devojke sa Uba u to uverile i te kako, jer su kao gošće zabeležile 14 u prvom i 17 u drugom meču, a u preostala dva još ukupno 13. Mnogo više nego protivnice, koje su igrale onoliko koliko su im šampionke dozvoljavale. Igra osvajača kupa bila je u nekim trenucima, koji su znali da potraju, poprilično „provaljena“. Posle trijumfa i preokreta u trećem duelu, Marijana Boričić je pomenual dve reči – duga klupa. Međutim, kada se malo bolje sagleda situacija, to je u mnogo slučajeva bilo upravo ono što je nekadašnjem prvaku nedostajalo. Jedinstvo ima jednu vrlinu, a to je da vrlo često ume da „melje“ protivnika, a i jednu manu, da često devojke budu same sebi najveći protivnik.

Ako se pogleda statistika, malo je onoga što je bilo na strani Uba. Do titule se ne stiže sa 28 odsto napada u četvrtom meču, ali se stiže sa 55 odsto, koliko su imale gošće na prvom meču finala na terenu osvajača Kupa. Do trona se ne dolazi sa 14 padnutih asova u drugoj utakmici, ali se dolazi sa samo tri greške u napadu, na istom duelu. Pehar ne dobija onaj ko u četvrtom meču neka igrača koji nije ni blizu dvocifrenog učinka, već onaj koji u svakom meču ima bar četiri dvocifrene, a raspon poena je od 14 do preko 25.

Jedinstvo je šampion, njima niko ne sme ništa da prigovori, ali svako može, i ima, šta od njih da nauči. U vreme kada je podataka toliko, kada su analize, nekome i najbitniji segment, brojke sve jasno kažu.

Ub – Jedinstvo 0:3 (detaljnije)
Jedinstvo – Ub 3:2 (detaljnije)
Ub – Jedinstvo 3:2 (detaljnije)
Jedinstvo – Ub 3:0 (detaljnije)