Nedžad Osmankač – doktorska odbrana titule

Postoji mnogo faktora koji utiču da jedan tim bude najbolji. Često se čuje, sa razlogom, da prevagu i te kako mogu da donesu treneri. Iskustvo koje ima Nedžad Osmankač meri se decenijama, uloge koje je imao u brojnim klubovima i reprezentaciji, još u postizanju najvećih rezultata neprikosnovene generacije, sigurno su doprineli da ga u Novom Sadu, ako ne svaki, ono svaki drugi prolaznik, potapše po ramenu i čestita na onome što je uradio sa svojim timom ove sezone. Iako su ciljali dva trofeja, osvojili su „samo“ jedan, onaj koji mnogi nazivaju vrednijim. Tačnije, odbranili ga. Ali energija, napor, emocije koje su uložili, ali i kontrolisali tokom sezone, na kraju je sve to donelo veliki pehar. Sa dva osvojena trofeja je trener debitant, Hamza Zatrić, pokazao da ima „štofa“, ali je morao da prizna da ga je Nedžad Osmankač nadmudrio. Neko će reći – doktorski. I neće pogrešiti, jer je trener Vojvodine upravo to po zvanju, doktor odbojke.

Nedžad Osmankač

Nedžad Osmankač

Koja je titula osvojena teže, ova ili prošla, odnosno, da li je teže osvojiti ili odbraniti?
- Uh... Teško pitanje. Utisci su još uvek sveži, ali ako se pogleda „najprostije“ odnosno po broju odigranih utakmica u finalnoj seriji, onda je to bila ona prošlogodišnja. Tada smo sa Crvenom zvezdom odigrali pet utakmica, poslednja je odlučena u taj – breku. To nikako ne znači da je ova sada lakše osvojena. Možda ću, kako vreme bude odmicalo, da promenim mišljenje, ali ono što je sigurni jeste da su obe podjednako drage, da svaka nosi svoju težinu jer je put bio izuzetno težak.

Šta je karakterisalo ovu sezonu u odnosu na prošlu?
- Nije bilo ništa specijalno, mada opet je to bila jedna posebna sezona. Ostali smo bez vrlo bitnog igrača, Premovića, a na izuzetno bitnoj poziciji korektora je trebalo naći odgovarajuću izmenu. Razmišljao sam, znao sam da će taj „eksperiment“ mnogi da smatraju ludim, ali dao sam šansu Božidaru Vučićeviću, za koga sam smatrao da je budućnost ne samo Vojvodine, nego i srpske odbojke. Nisam bio nezadovoljan njegovim učinkom, ali smo ipak doveli iskusnog Suhinjina. I to je bio dobar potez, odradio je veliki posao.

Da li je eliminacija iz Kupa Srbije u polufinalu bila prednost ili mana kada se govori o tituli?
- Možda će nekima malo čudno zvučati, ali smo time dosta dobili. Pre svega što se ekipa uozbiljila, ta eliminacija nas je naterala da „zbijemo redove“ i pojačamo rad. Time smo dobili duži „roster“, što je na kraju bilo vrlo važno. Doveli smo Šormaza i Suhinjina malo pre tog polufinala, ali nisu stigli da se prilagode. Međutim, kasnije su imali značajne uloge u uspehu.

Koji je bio najteži trenutak u ovoj sezoni?
- Meni će „rana“ od Tuluza uvek biti prisutna. Nedostajala nam je jedna lopta, bili smo jako blizu. Nije nam blo lako ni posle Super Kupa, pa posle eliminacije iz Kupa Srbije, gde smo sticajem nekih okolnosti imali veli pritisak posle prvog meča, ali taj Tuluz...

Da li je u Evrpi moglo bolje i da li je to iskustvo kasnije primenjeno u odbrani titule?
- To je uvek neprocenjivo iksustvo. Igranje u Evropi znači mladim igračima, ali i onim iskusnijim, da se kroz te utakmice sretnu sa situacijama koje će kasnije prepoznati u domaćem takmičenju i lakše ih rešavati. To se videlo u dva meča polufinala u Beogradu i poslednjoj utakmici sezone u Novom Pazaru. Igranje protiv Rešovije, potom i Tuluza su parametri u kom pravcu treba klub dalje da ide.
Trenersko nadmudrivanje u finalu, bolji poznavaoci odbojke će pamtiti i po dva poteza Nedžada Osmankača. Prvi je kada je pri rezultatu 1:0 i 9:16 u drugom meču promenio „dijagonalu“ dizač – korektor i to dva puta, a onda i kada je u četvroj zaigrao sa tri primača servisa.
- Možda je ta prva situacija bila ključna za čitavu seriju. Rezultat je bio takav da je trebalo i koralo nešto drastično promeniti. Posle toga, kada smo izvukli taj set, preokrenuli ga i dobili, počeli smo svi da verujemo da možemo da pobedimo na kraju. Što se igre sa tri primača servisa tiče, to je bilo „tajno oružje“ koje smo spremali. Imao sam dogovor sa Kujundžićem, da preuzme poziciju korektora, koju je igrao ranije, da se žrtvuje za tim, ukoliko baš bude neophodno. Prihvatio je bez pogovora i bio jedan od junaka pobede. Svaki meč je imao svoje junake, a pokazalo se da se sa jednom postavom ne može kvalitetno igrati plej – of, svaki drugi treći dan. Tačnije, pokazalo se da je titula osvaja sa više igrača u „rosteru“.

Šta je ova sezona donela Vojvodini, a šta generalno srpskoj odbojci?
- Počeću od ovog drugog. Mislim dosta iskustva pre svega, onda jedan Radnički koji se vratio krupnim koravima na našu scenu, stabilni Novi Pazar, otkrovenje u vidu Mladog radnika i Spartaka iz Subotice, ali i malo razočaranje kada je Niš u pitanju. Za Vojvodinu je to značilo čvrstu upravu, finansijski oslonac, infrastrukturku kakvu ima malo klubova u Evropi. Iz toga proizilaze i veći zahtevi projekat evropska Vojvodina.

Kakva je budućnost Vojvodine?
- Ako kažem da želimo opet da punimo veliku dvoranu SPENS – a, mislim da sam dosta toga otkrio. Ambiciozna uprava da predsednikom Dragoljubom Zbiljićem, sa direktorom Slobodanom Boškanom i ostalima želi da u nekoj skorijoj budućnosti zaigramo na finalnom turniru Lige šampiona. ciljevi i zadaci su jasni, svi želimo da Novi Sad i Srbija opet budu bitani faktori klupske odbojke u Evropi.