Milorad Kijac napravio još jedan veliki rezultat u karijeri, ovog puta sa devojkama iz Kleka
Superiorno do elite
Kroz šta su sve odbojkašice Kleka prolazile u poslednjih nekoliko godina, verovatno ne bi poželele nikom. Ustvari, par poslednjih sezona su u znatnoj meri su popravile utisak koji je bio i te kako bolan, gorkog ukusa, iz perioda kada je klub tonuo i tonuo, kada se mislilo da ne može gore, a ispostavilo se da je moglo.
- Balon se pumpao, pumpao, pa kad je pukao... To je
bilo strašno – slikovito je objasnio taj period
Milorad Kijac, trener koji je pre nekoliko dana uveo
Klečanke po drugi put u elitno društvo.
Izgleda da je ekipi bio potreban upravo takav
trener, čovek, prijatelj, zemljak, radnik... Kada su
se dešavale stvari sa pomenutim „balonom“ on nije
bio u klubu, ali je kao svaki Klečanin uvek znao šta
se dešava. Znali su par godina kasnije i ljudi iz
uprave da je on slobodan, ostvarili su kontakt i
kasnije zadovoljno okončali pregovore. Bilo je to
polovinom prošle sezone.
- Nisam mogao da odbijem, a postavio sam to sebi kao
novi izazov u karijeri. znao sam situaciju kakva je
bila, ali isto tako i da su stigli neki novi ljudi,
koji su stabilizovali klub i postavili ga konačno na
zdrave osnove. I dobro je bilo, jer smo ostvarili
deset uzastopnih pobeda, sa četvrte pozicije stigli
do druge, odigrali čak i baraž, ali je užičko
Jedinstvo bilo bolje, pre svega iskusnije, pa smo
promociju povratka u Superligu morali da odložimo za
ovu godinu.
Interesantno je da je Klek i tada, kao i ove godine,
sa ekipom Srema vodio bitku za visok plasman.
- Lane za baraž, sada za ulazak u elitu. Izgubili
smo prvo kolo baš od njih, posle taj – breka, ali
onda smo nanizali 21 pobedu za redom. Gledajući
period od kada sam ja stigao, u Prvoj ligi smo od 32
utakmice zabeležili 31 trijumf što je još jedan
pokazatelj da smo potpuno zasluženo ostvarili cilj.
Tim koji je Milorad Kijac zatekao pri dolasku u klub
i onaj koji je trijumfalno završio sezonu, nije se
mnogo menjao. Devojke su samo maksimalno znale da
iskoriste njegovo ogromno znanje i iskustvo i sve
naučeno na treninzima dobro sprovedu na terenu.
- Nisam imao čarobni štapić. Devojke su jednostavno
dobro radile, iz utakmice u utakmicu, pošto su
pobeđivale, stekle su samopouzdanje koje je na kraju
u nekim situacijama bilo presudno. Mislim da je
najveća dobit mladost koju imamo u klubu, kao i
činjenica da je na najodgovornijoj poziciji,
organizatora igre, sav teret iznela 15 – godišnja
Rada Perović.
Kolika je razlika u kvalitetu između Prve i
Superlige?
- Velika. Da bi se izborio opstanak u elitnom rangu
takmičenja, moramo da dovedemo neke igrače. Teško je
sa ovim timom suprotstaviti se onim najboljima.
To bi trebalo da znači da će u Klek morati da stignu
pojačanja kako bi opet izbegli „trzavice“...
- Baš tako, ali svesni smo i činjenice da smo
prilično „tanki“ što se tiče finansija. Mislim da bi
trebalo da se razgovara sa mladim igračicama, koje
su možda selektirane iz nekih klubova, potpisati
ugovore na par godina i onda ih „modelirati“ za
budućnost. Sa druge strane, u našoj ekipi su skoro
sve devojke koje idu u školu i studiraju pa je
nemoguće sprovesti plan o dva treninga dnevno. Ali
nećemo sad o problemima, ovo je vreme slavlja u
Kleku. Mislim da smo zaslužili.
Baš tako, u olimpijskom selu opet ima razloga za
radost. Ona bi bila i veća da su odbojkaši opstali u
eliti, ali su devojke čvrsto rešene da one nadoknade
sve to.
Svi kao jedan
Homogenost i kompaktnost je svakako bila i te
kako bitna da bi se ostvario veliki uspeh. To Kijac
naročito podvlači.
- Devojke na terenu sa jedne, ali i ljudi iz uprave
i stručni štab sa druge strane. Svi smo disali kao
jedan. Sve to je bilo značajno, naročito kada
nijanse odlučuju o poziciji koja vodi u viši rang.
Prvo kočnica, pa ostalo
Ne žele u Kleku mnogo da se sećaju vremena i
situacija koji su uzrokovali da se dođe „blizu dna.
Treba podsetiti da je Klek iz druge ušao u Prvu ligu
tako što je „pobedio na konkursu“ za poponu tog
ranga takmičenja, što se ispostavilo kasnije kao
dobra procena i dobro uložen novac.
- Ne bih podsećao, jer svi znaju ko je i kako radio,
odnosno nije radio svoj posao pre nekoliko godina.
Bilo je jako teško da neko prvo pritisne kočnicu,
zaustavi brod koji tone, a onda ga izvuče opet na
površinu. Sreća pa je sve to prošlost, dolaze bolji
dani.