POLUFINALE KUPA SRBIJE – MUŠKARCI

PARTIZAN I MLADI RADNIK UZ POMOĆ DIGITRONA

Iz novinarskog ugla - Siniša Stojmenovìć

Trofej namnjen osvajaču Kupa promeniće vlasnika i to je bila vest već posle eliminacije Ribnice u četvrtfinalu. Ono što je specifično za polufinalne duele jeste da su posle dva meča u veliko finale prošli oni klubovi koji nisu bili favoriti na papiru. Još jedna zanimljivost je da je u oba meča radio „digitron“ odnosno da su rezultati mečeva Partizana i Vojvodine, odnosno Mladog radnika i Crvene zvezde bili identični, ali da su beogradski crno – beli i Požarevljani osvojili više, odnosno izgubili manje poena.

Požarevljani su se na Banjici radovali zasluženom uspehu

Kada su eliminisali Ribnicu, prilično ubedljivo, mnogi su bili skloni da kažu da je to maksimum koji je imao tim Dragana Bonića. Naročito posle prvog meča polufinala, u kome su pred svojim navijačima poraženi od Crvene zvezde posle četiri seta. Sve to je potkrepljeno prvenstvenom utakmicom u kojoj su Beograđani opet bili maksimalni, pa se Požarevljanima, po istim onima od gore, nije dobro pisalo. Ali, postojali su i oni koji su govorili da je Mladi radnik tim koji može da iznenadi na Banjici, da su malo „uspavali“ crveno – bele. I oni su na kraju bili u pravu. Elem, od četiri seta igrana u Požarevcu, „po jedna lopta“ je odlučila čak tri. Onaj četvrti tim Igora Žakića je dobio „na jednu i po“. Imali su pobedu, imali su dobar rezultat, a o poenima je verovatno malo ko vodio računa. Mora se reći da je igra Crvene zvezde malo „provaljena“ odnosno da lopte dobijaju samo krajnji napadači. Jer, dva srednja bolkera Stanković i Daca u Požarevcu su dobili ukupno devet lopti. Ali, i od toga ima gore, u revanšu su dobili priliku da poentiraju samo šest puta – opet zajedno. Znači, dva igrača, u osam setova, ukupno su udarila 15 puta loptu, ni jednom po setu. To je verovatno uvideo, a i pretpostavio iskusni Dragan Bonić, koji je svoje igrače spremio da igraju do poslednjeg poena. Tako je i bilo, a četvrti set je presudio. Njega su gosti odigrali skoro besprekorno, najviše zahvaljujući dobrom prijemu servisa, stvorili prednost koju crveno – beli nisu mogli da smanje na onoliko koliko im je bilo potrebno za finale. Imali su dobar napad u oba meča, ali je Mladi radnik imao bolji, imali su dobar prijem, ali je tim iz Požarevca imao odličan, Imali su Meljanca, ali je rival imao Bojovića, blokovi su bili gotovo identični, ali je koncantracija bila od presudnog značaja. A nju je imao upravo tim koji se plasirao u finale. I tim koji je posle dva ubedljiva poraza znao kako da ostvari pobedu koja im već sada može garantovati uspešnu sezonu. Mladi radnik – Crvena zvezda 4:4 (201:196).

Za razliku od prethodnog para, gde su i jedan i drugi tim bili uspešniji na strani nego kod kuće, dvomeč između Partizana i Vojvodine je obeležila činjenica da su obe ekipe obilato koristile prednost domaćeg terena. Možda je prva utakmice protekla u iznenađujuće dobroj igri crno – belih, mada se istini za volju mora reći da je Vojvodina došla nekompletna, i da im je na njihovu žalost nedostajao jedini koji u timu nema adekvatnu zamenu, bugarski internacionalac Radoslav Parapunov, daleko najefikasniji igrač tima. Prvenstveni duel istih protivnika je govorio da Partizanu i te kako leže Novosađani, da na svaku njihovu ideju imaju adekvatan odgovor, ali i da su uvek spremni da oni budu ti koji će da vode glavnu reč. Oba tima su ukupno postavila samo 11 blokova, „lale“ su imale čak stabilniji prijem servisa, ali je domaćin osvajao bitnije poene. I uz to bio sve vreme usredsređen na igru, bez ikakvog pada koncentracije, koji je zadesio ekipu Slobodana Boškana u trećem setu. A onda je došao revanš, Vojvodina je mogla da računa na Parapunova, ali ne i na Vilimanovića, „izračunala“ je koliko treba poena Partizan da „ne osvoji“ i krenula u (ne)moguću misiju. Razgoropadili su se Stevan Simić i Nemanja Čubrilo, nisu dali da prođe lopta, ostali su im se priključili u svojim segmentima igre i sve je na radost novosadskih pristalica išlo onako kako su oni priželjkivali. Ipak, treći set je i ovog puta bio koban za Vojvodinu, jer su crno – beli sračunali koliko im poena treba. I kada su ih osvojili, nisu se predavali, nego hteli da produže meč. Čak 18 blokova domaćinu je bilo dovoljno samo za pirovu pobedu, dok su se na drugoj strani momci koje trenira Bojan Janić radovali porazu. Neverovatno, ali svrsishodno. Nisu obraćali pažnju na samo četiri bloka, loš prijem servisa, dosta servis grešaka i padnutih asova, ali malo grešaka u napadu. Verovatno će se svi sećati samo – poraza za prolaz u finale. Partizan – Vojvodina 3:3 (152:147).

Polufinale

Mladi radnik – Crvena zvezda 1:3 (detaljnije) i 3:1 (detaljnije)
Partizan – Vojvodina 3:0 (detaljnije) i 0:3 (detaljnije)

 

REČ TRENERA – DRAGAN BONIĆ: Zaslužili smo

Nekako su od sva četiri učesnika polufinala, odbojkašima Mladog radnika davane najmanje šanse za prolaz u finale. Prvi meč i poraz kod kuće, ali drugi i vaskrsnuće na Banjici. Igrači i stručni štab sa Draganom Bonićem na čelu, nije mogao da bude, ne samo zadovoljan, već i oduševljen.

-Možda smo se u nekim momentima samo mi nadali da možemo da iznenadimo. Mnogo smo pouka izvukli iz prvog meča koji smo tesno izgubili. I ovaj prvenstveni, uprkos maksimalnom porazu, bio je prilično izjednačen i sve to nam je davalo nadu da možda možemo da napravimo podvig. Nekoliko puta smo analizirali igru Crvene zvezde, uvideli načine na koje bi trebalo da pretimo, a sa druge strane neke naše mane smo sjajno sakrili. Na kraju smo imali više koncentracije, možda u jednom momentu počeli i prerano da slavimo, ali smo se vrlo brzo vratili na stari kolosek i na dobitnu kombinaciju. Zaslužili smo. Naravno, velike čestitke igračima, na želji, htenju, na tome što su verovali jedni u druge do poslednjeg trenutka, ljudima iz kluba koji veruju u sve nas i omogućavaju nam da igramo bez pritiska.

Finale protiv Partizana opet protivniku donosi ulogu favorita. Ali činjenica da je finale jedna utakmica svakako daje šanse i Mladom radniku...
-Favoriti su bili i Ribnica i Crvena zvezda. Tačno, ovo je jedan meč, odlučuju detalji. Bićemo učesnici istinskog praznika odbojke i verujem da nećemo razočarati. Imamo svoje šanse, niko nam ih ne može oduzeti, a mi ćemo se opet spremiti najbolje što možemo. Pa neka pobedi bolji.