Kup Srbije održan u fantastičnoj atmosferi
Vojvodini i Ubu prvi trofeji sezone
Po ugledu na najveća svetska sportska dešavanja, pa čak i sa nekim elemenima koja su do sada jako retko, ili nisu viđena, na Ubu je odigrano finale Kupa Srbije u obe konkurencije. Odbojkaši Vojvodine su posle pet godina opet prigrlili trofej najmasovnijeg takmičenja, 15. put ukupno, dok su u konkurenciji dana odbojkašice Uba ispisale novu stranicu klupske istorije, osvojivši prvi trofej ikada. Sve je odigrano u sjajnoj atmosferi, koja doliči šampionima Evrope u obe konkurencije, a sve to u zemlji odbojke koja je iznedrila najveća imena svetske odbojke.
Novosađani su u Partizanu imali velikog i dostojnog rivala (detaljnije). Mnogo toga lepog imali su da pokažu i momci Siniše Gavrančića, ali i igrači Bojana Janića koji su i bolje ušli u meč. Kada su osvojili prvi set, to kao da je bio alarm "lalama" da vrlo lako može da im se desi da đavo odnese šalu. Zaigrali su mnogo bolje, ali opet imali dosta jak otpor protivnika. Trebalo im je mnogo kvaliteta, koncentracije, ali i "duže klupe", onog što crno – beli nemaju. To je bilo presudno kada su detalji bili u pitanju, a detalji su doneli pobednika. Bio je to "revolveraški" dvoboj Aleksandra Blagojevića sa jedne i Marka Nikolića sa druge strane, gde je igrač Partizana "pobedio", ali se odbojkaš Vojvodine više radovao. Posle četiri zanimljiva seta, Vojvodina je zasluženo stigla do pobede. Crno – beli su generalno bolje servirali (imali manje grešaka, a više aseva), daleko bolje primali servis, ali jednostavno te stvari nisu uspeli da materijalizuju konačnim trijumfom. Jer, Vojvodina je imala mnogo bolji blok, kao i prilično uspešniji napad, a te dve činjenice bile su bitnije od one dve koje je imao rival. To im je i donelo veliku radost.
Sve to kao da je bila uvetrira onog što će se dešavati u finalu odbojkašica. Dva kvalitetom podjednaka sastava, domačin mnogo iskusniji, gošće uigranije i perspektivnije (detaljnije). I malo je sve išlo na stranu Jedinstva, malo na stranu Uba, čas je mladost prednjačila, čas iskusvo, čas prkos prepunim tribinama od strane gošći, čas odgovor domaćih igračica na reakcije navijača... Nadmudrivanje dva selektora mlađih nacionalnih slekcija Jova Cakovića i Marijane Boričić u igri gde je svako mogao da nađe nešto što mu se svidelo. Domaće su bile izuzetno, možda i neočekivano, a za gošće svakako iznenađujuće, raspoložene u dva elementa. Sa 17 poena iz bloka i čak 12 sa servis linije, umnogome su izremetili igru Jedinstva. Napad ni jedan ni drugi tim nije imao za pohvalu, ali može se opravdati tremom. Odlična Aleksandra Gligorić, precizna Jelena Vulin, ali pre svega izuzetno borbena, sjajna na prijemu servisa i u odbrani, gde je pravila bravure koje su omogućavale lakše kontranapade od strane libera Sanja Đurđević, bili su možda ključna prednost je veliki pehar prvi put u vitrinama kluba sa Uba. Na drugoj strani, blistave trenutke imala je Jovana Mirosavljević, ali uz neodovoljnu podršku ostalih saigračica koja je ovog puta izostala. Posle svega ogromna radost devojaka sa Uba, zaslužena, potvrđena iskrenim čestitkama rivala.
Možda je osvajanje prvog trofeja i neka vrsta nagrade celokupnom Ubu za sjajnu organizaciju koju će po svoj prilici videti mnogi širom sveta. Bio je to spektakl o kome će se još pričati.