Igor Žakić marljivim radom vratio subotičane u elitu

Povratak OK Spartaka u Superligu

Trener Igor Žakić vratio subotičane u elitu

Sve se može kad se ne mora

Tri godine subotičkih odbojkaša nije bilo u elitnoj ligi Srbije. Toliko vremena kao da su spremali pravi taktiku, čekali svojih „pet minuta“, radili prave stvari i bili spremni da ukoliko se ukaže prilika, uskoče u voz koji vozi u Superligu. Kada se zna da su posldnju utakmicu izgubili još u novembru prošle godine, onda je njihov uspeh i te kako zaslužen, pa su postali treći klub u Srbiji (uz Crvenu zvezdu i Jedinstvo iz Stare Pazove) koji u najjačem rangu takmičenja imaju i žensku i mušku selekciju.

Povratak u Superligu je sigurno vezan velikim delom i za rad Igora Žakića, koji je preuzeo tim upravo pre tri godine. Sa nekim od momaka koje danas trenira je igrao, što mu je možda i pomoglo da nađe pravu formulu za uspeh.

- Kada se to desilo, napravili smo smenu, kako igrača, tako i stručnog štaba. U timu su ostala samo trojica momaka kojima smo priljkučili mlade igrače Spartaka, ali i neke koji su stigli van Subotice, a koji su jednostavno hteli da rade i bili željni dokazivanja.

Bitna stvar u svemu je bila da niko na novog, mladog trenera i novi tim koji je bio u formiranju, nije vršio pritisak. Jednostavno su radili, „osluškivali“, znajući da će se prilika ukazati.

- To što nismo morali, na kraju je možda i dovelo do rezultata. Pred početak sezone koja je sada već iza nas, računali smo da ima bar četiri ekipe koje su ispred nas, Mladi radnik, Valjevo, Borac i Smederevo. Možda smo prošle godine imali jači tim, ali ove smo se vratili u Superligu.

Kada se bio momenat kada ste svi znali da imate dobre šanse za povratak u elitu?

- Posle meča u Kosovskoj Mitrovici, definitivno. Krenuli smo u „pola noći“, putovali desetak sati i pobedili 3:0 prilično lako iako su bili ispred nas na tabeli. Posle toga je usledila pauza koju smo iskoristili na pravi način.

Direktno se u Superligu plasirala ekipa Mladog radnika, koja se u Subotici u drugom delu provela kao „bos po trnju“.

- Nadali smo se posle toga nekom njihovom kiksu, ali sa druge strane znali smo da je to vrlo teško. Kada se na kraju pogleda zbir bodova, mi imamo dva više, ali su oni imali više pobeda. Na četiri kola do kraja ligaškog dela smo počeli da se spremamo za baraž. Rekao sam momcima: „Od danas se spremamo samo za Partizan“, prionuli smo na rad i sve podredili tim utakmicama. U ta četiri meča možda nismo ličili na sebe, jer smo morali da spustimo formu, igrači su bili „teški“, ali je kod njih uvek prisutna motivacija, želeli su da budu „upisani“ kao oni koji su Spartak vratili u Superligu.

I u prvom meču su Subotičani bili toliko dominantni u odnosu na crno – bele da je to bila skoro pa demonstracija sile.

- Moram da naglasim pomoć skauta Lazara Tabakovića, koga smo „pozajmili“ iz ženske ekipe. Odradili smo sjajnu pripremu, iznenadili Partizan, „pročitali“ njihovu igru, a čini mi se da su nas malo i potcenili.

Sva tri meče baraža Spartak je dobio, na različite načine. Prvi ubedljiv, drugi posle velikog preokreta, a treći posle neizvesne borbe. Reč koja je zajednička za sva tri meča je – zasluženo.

- Kada se pobedi onako kako smo to mi uradili u prvoj utakmici, onda dođe do opuštanja. To nam se desilo, ali nas je spaslo što smo se trgli na vreme. Imao sam sreću da „pogodim“ izmenu, pa smo odigrali do kraja meča sa tri primača servisa. U trećem smo mi bili ti koji su imali pritisak, ali ono što nam je bila prednost tokom sva tri meča bili su Kecman i Medan, njihovo iskustvo. Oni su skoro uvek imali rešenja za sve kritične situacije. Uz pomoć ostalih, stigli smo do konačnog trijumfa. Ne znam da li sam očekivao da možemo da pobedimo u samo tri utakmice, ali znam da smo bili fizički spremni da odigramo pet mečeva u pet setova.

Sada, dok se u Subotici još slavi, prave se planovi za novu superligašku sezonu. Naravno, o opstanku se ne razmišlja.

- Dva su cilja. Prvi da igramo najbolje što možemo, a drugi je da uđemo u plej – of sa bilo koje pozicije. Jer meni je dosta baraža, ovo mi je bio treći. Ali ima i gorih, Kecman i Konkolj imaju po četiri. Šalu na stranu, ne želimo da obećamo ništa, ali verujemo da možemo dosta. Sa možda par pojačanja, ali mahom onim igračima koji su obezbedili ulazak u elitno društvo, a samim tim i zaslužili da igraju Superligu.