Hamza Zatrić u debitantskoj sezoni prigrlio trofej
Još prošle godine je Hamza Zatrić kao igrač podigao prvi veliki pehar od postojanja Novog Pazara, a već ove je to isto ponovio, ali kao trener. nesvakidašnja situacija za nekog ko je od igračkog veterana, postao trenerski „brucoš“, a prvi veliki ispit je položio sa čistom desetkom. Još je imao i „kolokvijum“ u vidu Super Kupa koji je takođe postao vlasništvo ekipe koju trenira.
- Dva kupa, u dve godine, u totalno različitim
funkcijama. Ovaj jeste „svežiji“, ali onaj od prošle
sezone je bio prvi, došao je kao kruna rada,
stvaranja kluba, postavljanja na zdrave osnove.
Borili smo se i izborili. Opet, sa druge strane, kad
igraš, razmišljaš samo o terenu, a ovako je
odgovornost daleko veća. Treba tempirati formu
ekipe, analizirati utakmice, treba ukazati šansu
igraču u pravom momentu. Uz sve to si uvek na meti
kritike Ne znam, ne mogu nekako da ih uporedim, ali
da su dragi – jesu i to izuzetno.
Kada se uporede same utakmice finala, ispostavlja se
da u obe nije bilo rezultaske dileme, onda
Vojvodina, sada Crvena zvezda.
- Ali su zato oba polufinala bila maksimalno
dramatična, samo obrnutim redom. Ono prošlogodišnje
sa Crvenom zvezdom u pet setova, ovogodišnje sa
Vojvodinom u dva prilično izjednačena meča. Sviđa mi
se novi sistem održavanja finala. Sada su u
polufinalu dve utakmice, može ekipa da se „vadi“
ukolo prvi ne odigra dobro. Što se samog finala u
Lajkovcu tiče, odigrali smo stvarno dobro. Možda smo
očekivali i veći otpor Crvene zvezde, ali smo na
samom početku dobrim servisom i mirnim blokom
napravili razliku, ali mišljenja sam da su nam
pomogle neke stvari sa kojima smo se suočili ranije.
To se odnosi na karakter koji ima ova ekipa i koji
je pokazala u nekoliko navrata do sada. Znamo da
odigramo dobro kada smo pod pritiskom, a to je
velika stvar. Videlo se to u završnici trećeg dela
igre, kada smo bili u zaostatku, ali smo preokrenuli
situaciju na terenu.
A nije zanemarljiva ni sada već ogromna doza
samopouzdanja pred start plej – ofa. Pazarci sa dva
trofeja mogu da igraju rasterećeno, da „opuste
ruku“, što često zna da donese i te kakav „plus“.
- Imamo obavezu da odigramo dobro, jer ipak smo
osvojili dva trofeja i nemamo prava na opuštanje. Sa
druge strane, kada se samo pomenu reči „tripla
kruna“, tera sa jedne strane na ozbiljnost, a sa
druge na želju kako bi je baš mi osvojili. Biće
zanimljivo, imaćemo i Radosavljevića spremnijeg nego
na finalu Kupa, gde nije igrao ni 50 odsto posle
povrede. Nadamo se, želimo, potrudićemo se,
ponavljam da imamo i karakter pobednika. Videćemo.