Siniša Gavrančić pronašao način da vrati Kup u Novi Sad
Evropska iskustva za domaće trofeje

Iz novinarskog ugla: Siniša Stojmenović

Najbolji i najtrofejniji odbojkaški kolektiv u Srbiji (a ranije i Jugoslaviji), u svoju zbirku pehara, dodao je još jedan, a ukupno 15. kao osvajač nacionalnog Kupa. Posle pet godina, opets u najuspešniji u najmasovnijem takmičenju. Kada je pala poslednja lopta, koju je Kisić odservirao u aut, kao da se čuo i kamen koji je pao sa srca mnogih igrača, trenera, članova uprave, navijača... Zasluženo su prigrlili veliki pehar, a Siniša Gavrančić je dokazao da ima kvalitet da vodi jedan gigantski klub.

Ako se uzme da su Novosađani četvrtfinale protiv Radničkog i polufinale protiv Niša prošli na "digitron", tačnije poen količnik, finale i četiri seta sa Partizanom nekako dođu kao najlakši meč.
- Više od tri meseca igramo po sistemu "sreda – subota" i usled toga, ali i mnogo putovanja, nismo imali vremena za treninge, one prave. Zato je bilo par turbulentnih perioda, ali smo praveći neke planove za sezonu, imali jasne ciljeve. Jedan od njih bio je da se tempira forma za finale Kupa i napad na trofej. Jeste, imali smo probleme protiv Radničkog i Niša, ali smo ih prevazišli. Partizan je dobar tim, a "samo" četiri seta u finalu su bila isto teška kao svi oni u četvrtfinalu i polufinalu.
Da li ste se pribojavali Partizana i kakve su reakcije bile kada su crno – beli osvojili prvi deo igre?
- Da se razumemo, Partizan ima i te kako jak tim, mnogo iskusnih igrača koji imaju veliki broj sezona u inostranstvu, a da ne govorimo kod nas. Takva ekipa uvek tera na oprez i navodi na respekt. Ali, kako smo trenirali u poslednje vreme, kako smo odigrali par poslednjih utakmica, bio sam stvarno optimista. Poveli jesu, ali sam non – stop govorio svojim igračima da moraju da budu strpljivi, da smo fizički dobro spremni, da nam je forma dobra, i da samo treba da sačekamo momenat. Podizali smo nivo igre, prepoznali smo trenutak, zaigrali kako treba i na kraju pobedili. Nije bilo lako, ali ponavljam, ni jednog trenutka nisam pomislio da ćemo se u Novi Sad vratiti bez trofeja.
Da li se grubo može reći da je Kup Srbije ekipi Vojvodine donelo onih šest poraza iz Lige šampiona, odnosno da je iskustvo stečeno u tim utakmicama presuđivalo u sličnim situacijama sa klubovima iz naše zemlje?
- Kolko nas je iscrpela, Liga šampiona nam je dala i toliko benefina na drugoj strani. Jer, igrali smo sa sjajnim protivnicima, protiv igrača koji serviraju i napadaju mnogo jače i preciznije, koji bolje blokiraju, sve rade na mnogo višem nivou. Kad smo se sa tim nosili, onda nam je ovde dosta toga bilo, uslovno rečeno, lakše. Recimo da su nam iskustva iz Evrope, u dobroj donela trofej.
Da li će lakše biti i u nastavku sezone, gde Vojvodina brani šampionsku titulu?
- Mi smo osvajanjem Kupa Srbije napravili veliku stvar, ali naš prioritet je prvenstvo. Liga je prilično izjednačena, ali sada ćemo imati više vremena za trening. Naredni cilj nam je da mini – ligu završimo na prvoj poziciji i na taj način steknemo pravo igranja neke odlučujuće utakmice pred našim navijačima.
Iza ovog uspeha stoji skoro pa čitava "mašinerija", koja svakako zaslužuje čestitke.
- Pokazali smo se kao tim. Pojedinac ne može ništa sam, pa stoga zahvalnost ide svim igračima, pa mojim saradnicima, kao i ljudima iz Uprave kluba koji nam stvaraju uslove koje koristimo da uspeh. Siguran sam da ćemo i dalje funkcionisati kao tim, pa da ćemo na kraju sezone svi zajedno opet imati razloga za slavlje.