Najtrofejniji srpski klub još jednom dokazao superiornost

Vojvodina 18. put

Vojvodina SN SEME

Šampion u muškoj konkurenciji za 2021. godinu OK Vojvodina NS SEME

Sezona protkana velikim brojem iznenađenja okončana je kao i četiri prethodne, kao ukupno 18 od kada postoji Vojvodina. Novosađani su još jednom pokazali i dokazali, da im na ovim prostorima nema ravnih i više nego zasluženo su osvojili novi naslov najboljih. Mučili se jesu, Partizan je i njih mučio kao nešto ranije Niš i Mladi radnik, s tim što su „lale“ imale mnogo više načina da im pariraju. I ne samo da im pariraju, nego da ih smire u željama, a sa druge strane iste ispune sebi, upravi kluba i armiji navijača u Novom Sadu i šire.

Posle preranog ispadanja u Kupu Srbije i prvog trofeja koji nisu odbranili, a kasnije i smene trenera Siniše Gavrančića, na čije je mesto došao Slobodan Boškan, Vojvodini nije preostalo ništa drugo nego da učine sve da ne „pukne bruka“ i osvoje ono što je ostalo, a u čemu su bili najbolji tokom ogromnog dela ligaškog dela sezone. Za zagrevanje dva meča sa Borcem, za potpunu ozbiljnost majstorica sa Radničkim, a onda veliko finale sa Partizanom. Crno – beli su najpre savladali daleko bolje plasirani Niš, a potom i Mladi radnik, a da nisu izgubili ni jednu utakmmicu, ali svesni da će u finalnoj seriji igrati ulogu (nikako ne unapred prežaljenog) autsajdera. Oni koji su se usudili da prognoziraju, šanse su davali vojvodini najpre zbog uigranosti, potom većeg broja kvalitetnih igrača, iskustva, ali i činjenice da su daleko spremniji da igraju svaki drugi ili treći dan, odnosno veliki broj utakmica za malo dana.

Kada je finalna serija počela bilo je jasno da je i jednima i drugima stalo da budu što ubedljiviji na svom „bunjištu“, a da na terenu gostiju probaju da naprave „brejk“. Ono što je krasilo igru Vojvodine jeste napad, koji je bio mnogo precizniji neg što su imali protivnički igrači. Partizan je igrao bolje od očekivanja, nešto slično četvrtfinalnim i polufinalnim duelima. Bili su nepredvidivi, jednostavno nisu imali šta da izgube, imali su raspoloženog Milana Pepića, ali su upravo zahvaljujući tom podatku, bili prilično „čitljivi“. Slobodan Boškan je znao odakle preti najaveća opasnost, ali je pažnju svojih igrača usmeravao i na ostale momke u crno – belim dresovima. U prvom meču nije bilo puno nedoumica, SPENS je bio neosvojiva tvrđava za momke koje trenira, a ujedno im je i saigrač, Bojan Janić. Već za par dana druga slika, jer je beogradski tim uzvratio, ali treći i četvrti set dobio na razliku, a takve setove dobija iskusan tim, u ovom slučaju Vojvodina. Ni jedni ni drugi se nisu preterano uzbuđivali zbog 1:1 posle dva meča. Sve što je trebalo da urade, važeći šampioni su uradili u drugom meču u svojoj dvorani, na još ubedljiviji način nego u prvom meču finalne serije. Svoju igru je „Voša“ nastavila da bazira na dobrom, ali pre svega sigurnom servisu, da bi kasnije mogli da postave dobar blok, omoguće sebi kontranapade i na taj način prave važne poene. Četvrti meč je nekako „mirisao“ da može da bude poslednji u sezoni. Vojvodina bi eventualnim porazom opet imala priliku da trofej osvoji tamo gde je nepobediva, u SPENS – u, a kod odbojkaša Partizana je već počinjao da se vidi umor. Domaći su vodili dva puta, isto toliko prednost ispuštali, ali zbog toga što je Slobodan Boškan imao velikog „džokera“ u vidu mladog Lazara Bajandića, njegov ulazak je uneo probojnostcrveno, a brige, i to ne male, crno – belima. Sve vreme meča je bio razigram Nemanja Mašulović, koji za svo vreme meča samo dva napada nije realizovao u poene. Ostali kao da su to shvatili, počeli su „da rade“ za pomenutu dvojicu. U krajnjem slučaju „lale“ su imale i rezervni plan, umor protivnika i veću mogućnost grešaka. Posle jedne takve, šampionat je završen tako što su odbojkaši Vojvodine uzdignutih ruku poleteli jedan drugom u zagrljaj.

Radost je bila očekivana još pre početka sezone, ali niko nije smeo da kaže „hop“ pre nego što skoči. Skočili su potom na pobedničko postolje. Podigli pehar visoko u vis i verovatno rekli da su – stvarno najbolji. I jesu bili.

Rezultati finalne serije

Vojvodina – Partizan 3:1 (detaljnije, detaljnije, detaljnije, detaljnije)