Dragan Bonić napravio dobar tim i vratio Mladi radnik u elitno društvo

Dragan Bonić

Dragan Bonić

Gledamo samo napred

Greške „u koracima“ koje su pravljene u prethodnih par sezona, ove godine su konačno ispravljene kada je u pitanju Mladi radnik. Tim iz Požarevca je opet tamo gde mu, bar je tako mišljenje ogromnog broja poklonika ove igre, tamo gde mu je i mesto – u Superligu. Na impresivan način je tim koji je „skockao“ Dragan Bonić, mlad trener, ali sa već velikim iskustvom i poznat po dobrom radu, opet stigao u elitu.

Mnogi kažu da je igranje u Prvoj ligi daleko napornije nego u Superligaškom društvu. Požarevljani su od 22 utakmice morali da zabeleže čak 21 pobedu kako bi bili sigurni.

- Za razliku od nekih ranijih sezona kada su se prvaci znali nekoliko kola pre kraja, ovog puta smo pred poslednju utakmicu sa Jagodinom morali da budemo maksimalno koncentrisani, a imali smo 20 pobeda. Pre se dešavalo da se za viši rang bori pa četiri ili pet ekipa, sada je samo Spartak bio taj koji nas je pratio u stopu i nismo smeli da kiksnemo. Kada smo i poslednju utakmicu rešili u svoju korist, napokon smo mogli da odahnemo.

Niko u Požarevcu nije skrivao ambicije koje su sami sebi zadali još prošlog leta, a to je povratak u Super ligu, čak i ne na bilo koji način, nego isključivo kao prvaci.

- Desile su se neke bitne stvari u gradu, klubu, mislim čak i shvatanju sporta u Požarevcu. Na čelo kluba je došao Laza Ristić, konekcija sa gradonačelnikom Banetom Spasojevićem je bila sjajna, napravili smo dobru atmosferu, organizaciju na kojoj mogu da nam pozavide mnogi i rezultai su došli kao posledica svega. Igrači su ipak izneli najveći deo tereta i njima pripadaju najveće zasluge što će u Požarevcu opet gostovati najblji klubovi Srbije.

Intersantan je bio sastav tima. Nekoliko prekaljenih i iskusnih igrača, ali i isto toliko mladih, željnih dokazivanja. Sa jedne strane Jevtić, Stefan Ilić, Bulatović, Ivan Ilić, Duduj, u početku i Dojčilović, a sa druge Kovačević, Popović, Dodić, Rajković, Savić, Tomić...

- Pravi spoj mladosti i iskustva, baš kako smo želeli. Jer bili smo svesni da će neke utakmice morati da se dobiju baš na iskustvo. To se pokazalo kao tačno, jer smo sedam puta igrali pet setova i sve rešili u svoju korist. Momci su bili hrabri, donosili prave odluke, a tu je iskustvo zlata vredno. Naravno, morali su da budu i fizički dobro pripremljeni.

Najava uspešne sezone bila je prvih dana oktobra, kada su Požarevljani u Super kupu ugostili Crveni zvezdu i bili poraženi od aktuelnog šampiona tek posle pet setova.

- Bila je to repriza finala Kupa, za koje smo dobili najviše ocene. Dobro smo odigrali taj meč, videli u startu da smo kadri da ispunimo cilj koji smo postavili isperd sebe. Kasnije smo u Kupu i pobedili crveno – bele, što je bio dobar znak, iako kasnije nismo uspeli da se plasiramo u polufinale.

Ni odlazak Dojčilovića u Sloveniju nije ništa poremetio, ni u igri, ni u nastojanjima da se prvo mesto ne prepusti ni jednog momenta.

- Imali smo takav dogovor, a iskrsla mu je povoljna ponuda iz Slovenije i nismo želeli da ga sprečavamo. Naročito jer je dok je bio tu, davao energiju ovim mladićima. Kao zapeta puška je bio spreman mladi Lazar Dodić i iskoristio je priliku na pravi način. Ne mogu a da ne pomenem ogromnu ulogu Ivice Jevtića, koji je bio pravi kapiten, kako na terenu, tako i van njega.

Sada u Požarevcu izgleda mogu malo da odahnu. Sezona je bila naporna, rezultat zapažen, cilj ostvaren.

- Ne smemo da se opuštamo ni jednog trenutka. Već pravimo plan kako mlađi igrači da nastave sa treninzima, a onda slede pregovori sa onim iskusnijima, ali i pojačanjima koja će nam biti neophodna. Gledamo u budućnost, jer mislimo da je svetla, ne želimo da se borimo za opstanak, već smo mišljenja da kako god da se drugi pojačaju, možemo da budemo bar peti naredne sezone. Imamo sve što je potrebno za ozbiljan rad, sjajne uslove, pa ćemo to iskoristiti na najbolji mogući način.