BPŠ ŠAMPIONAT ZA ŽENE PRIPAO ZVEZDINIM DEVOJKAMA

Crveno – bele u foto finišu

Iz novinarskog ugla - Siniša Stojmenovìć

Nešto više od mesec dana pošto su osvojile Kup Srbije, odbojkašice Crvene zvezde su podigle još jedan pehar u ovoj sezoni, onaj mnogo bitniji, namenjen šampionu Srbije, čime su i definitivno postale najuspešniji kolektiv u našoj zemlji.

OK Crvena zvezda

Posle Kupa, crveno-bele su osvojile i šampionat

O prvaku države odlučivalo je svih pet utakmica koje su crveno – bele odigrale protiv Uba, koji im je na kraju predao šampionski tron – zasluženo. Daleko od toga da ne bi bilozasluženo da su odbojkašice Uba odbranile trofej, ali u datom momentu su Beograđanke bile uspešnije. Bio je to dvoboj sa skoro pa neshvatljivim preokretima, gde su i jedni i drugi bili čas briljantni, čas očajni, odigravši jednu utakmicu sjajno, a narednu ih nigde nije bilo. To se odnosi i na, sada već bivšeg, i na novog šampiona. Jedino je četvrti meč bio izjednačen igran u pet setova, ali sa najbitnijim detaljem možda ne samo u finalnoj seriji, već i čitavom šampionatu. Naime, krajem prvog seta, a pri rezultatu 2:1 u pobedama za Ub, povredila se Ljiljana Ranković, do tada stub igre svog tima. Njen izlazak iz igre bio je nenadoknadiv hendikep za ekipu koja je branila šampionski pehar. njene saigračice tokom tog meča kao da nieu bile svesne tog gubitka, već su igrale kao da je ona na terenu. To im je donelo da su posle tri seta bile set daleko od odbrane trona. Ipak, Crvena zvezda sa iskusnim kvartetom Drča – Živojinović – Lazić – Bošković, uspele su da se vrate u meč i izbore majstoricu. Čim je pala poslednja lopta u četvrtom meču, znalo se da Ub nema nikakve šanse u petoj utakmici. Iako pred prepunim tribinama svojih pristalica, jednostavno „nisu bile u priči“ za bilo kakvo iznenađenje.

Kada je već o tome ko je bio u priči, a ko ne, mora se istaći da su prve tri utakmice bile pune preokreta, ali ne na samim mečevima, već u odnosu prema igri u samo par dana. Naime, u prvoj utakmici na Ubu, gošće su dominirale (dobar napad, 11 blokova, samo jedna greška u prijemu servisa) u odnosu na domaćina (dva bloka loš napad i prijem servisa)), koji je izbacivši Železničar u polufinalu, stekao priliku da ima prednost domaćeg terena. Par dana potom, kada je trebalo da crveno – bele „overe“ ogromnu prednost, doživele su debakl. Ub je imao 15 blokova, a domaćinu je palo 13 asova i u jednom setu su ostale na deset poena. Tim Marijane Boričić nije napravio grešku kao protivnik, pa je u narednom susretu konačno pobedio – domaćin. I to opet ubedljivo. Šest uzastopno osvojenih setova su bili znak apsolutne dominacije u tom momentu. I onda je došao pomenuti četvrti meč, gde se nisu proslavili primači servisa, kojima je palo čak 28 asova (Crvena zvezda 12, Ub 16), ali su 20 blokova ekipe Milana Gršića definitivno presudila i taj meč i finalnu seriju. I onda samo overa titule, 28. kao i „duple krune“.

Ub – Crvena zvezda 0:3 (detaljnije)

Crvena zvezda – Ub 0:3 (detaljnije)

Ub – Crvena zvezda 3:0 (detaljnije)

Crvena zvezda – Ub 3:2 (detaljnije)

Ub – Crvena zvezda 0:3 (detaljnije)