Marijana Boričić, sa ekipom Uba stigla do prvog trofeja u istoriji
Kolektivna euforija

Iz novinarskog ugla: Siniša Stojmenović


Grad iz koga su potekli legendarni Dragan Džajić, Dule Savić i Nemanja Matić danas slavi odbojkašice. I ne samo u sadašnjem vremenu, već nekoliko godina u nazad, ali planiraju da o njima pričaju i njihove uspehe slave i u vremenu budućem. Kup Srije je na Ubu, zasluženo, pehar je stigao kao nagrada za sjajnu organizaciju, ali pre svega za kvalitet i rad koje krasi tim Marijane Boričić. Dešavanja od nedelje uveče i pobeda protiv Jedinstva će se još dugo prepričavati.

Kakav je osećaj bio u ponedeljak ujutru?
- Mislim da još nisam svesna uspeha koji smo postigli. Sa jedne strane osećaj je lep, srećna sam svakako, ali ne postoji nikakva euforija, jer nema vremena, pošto se nastavlja Superliga. Tako to ide, obaveza je mnogo, ali ovaj trofej, prvi u istoriji mora da se proslavi kako i dolikuje.
Koliko je finale bilo teško?
- Bilo je teško i pre finala. Već su nas otpisali u četvrtfinalu kada smo u prvom meču izgubili kod kuće od Crvene zvezde, pa u polufinalu sa istim scenariom, protiv TENT – a. I u finalu je po mnogim mišljenjima Jedinstvo bilo favorit. Ali nekako sam znala da ćemo biti najbolji kada bude najpotrebnije. A sada je bilo tako.
Da li je sve što je isplanirano, na kraju i ostvareno?
- Bilo je baš kako smo i planirali i pretpostavili. Najpre izuzetno tešku utakmicu. Znali smo da moramo da budemo hrabri, agresivni, a bili smo izuzetno motivisani. I sve je išlo u tom smeru. Dobro smo servirali, imali sjajan blok što nam je nedostajalo u prethodnim mečevima protiv Jedinstva.imali smo nekolioko raspoloženih pojedinaca, a ja sam im posle meča rekla da su za mene sve one bile MVP.
Još nešto je htela da naglasi Marijana Boričić...
- Jedinstvo je igralo sjajno, moglo je vrlo lako da se okrene na njihovu stranu. Msilim da su svi setovi bili kvalitetni, pa kada se pobedi u takvoj situaciji i tako dobar protivnik, onda je razloga za zadovoljstvo još više.
U odnosu na prošlu sezonu, mnogo je novih igračica. Koliko je bilo teško ukomponovati sve njih sa "starosedeocima" pogotovo jer se radi i o velikom "rasponu godina"?
- Sa jedne strane teško, sa druge jako zanimljivo. Svaki dan se nešto novo dešava, nikad nije ništa isto. Sve su to različiti profili igrača, koje je trebalo ukomponovati. Izgleda da smo uspeli.
Prvi trofej, onaj najteži, je osvojen. Šta to znači za nastavak sezone?
- Znači da smo izuzetno motivisane da u ligi koja je nikad izjednačenija, probamo da pomerimo granice. Ne zadovoljamo se više onim "da budemo među šest". Ne kažem da smo od nekoga bolji, a od nekog ne, već da možemo sa svakim ravnopravno da se nosimo, da dođemo bar u situaciju da odlučuje jedna lopta. A tada se nikad ne zna...
Ovim trijumfom, odbojkašice su na Ub "dovele" i Evropu, naredne sezone će u tom gradu gostovati možda i neki velikani odbojke na Starom kontinentu.
- Mnogo toga se promenilo za dve poslednje godine. Ulazak u Superligu, pa osvojen Kup, biće i Evropa. Sve su to lepe stvari koje je jedna, do sada fudbalska, a sada sasvim sigurno i odbojkaška sredina, zaslužila. Trenutno vlada kolektivna euforija, neka ostane što duže.